Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Потрага за архивама Милутина Миланковића

Да ли ће великан српске и светске науке, 60 година после смрти, добити музеј у Београду
Изложбена поставка у Удружењу „Милутин Миланковић” (Фото: Удружење „Милутин Миланковић”)
Новчаница с ликом чувеног научника
Поштанска маркица из 2006.

Великан српске и светске науке Милутин Миланковић својом научним радом обележио је науку 20. века. Један је од најчешће цитираних научника у научној заједници, кога с разлогом убрајају у највеће истраживаче који су се бавили планетом Земљом. Али, за разлику од других српских великана, попут Николе Тесле или Михајла Пупина, у Србији нема музеја, задужбине нити спомен-собе посвећене Милутину Миланковићу.

Трагови његовог научног опуса, као и подаци о његовом животу, још се налазе расути у архивима, музејима и библиотекама, у местима у којима је живео и радио, као што су Даљ, Осијек, Беч, Београд, Будимпешта, али и у Грацу, Хамбургу, Фрајбургу, Халеу, Лаjпцигу и Минхену. Заоставштина за којом се трага, налази се и код приватних лица.

– Материјали су необрађени, у изворној форми, често и оштећени, па су тешко доступни корисницима. Будући да његово научно дело све више добија на вредности и актуелности, постоји потреба да се његова богата заоставштина прикупити на једном месту, обради, сачува и као музејска поставка, учини доступном свим заинтересованим лицима и институцијама. То би било значајно не само као културно или научно наслеђе значајно за нашу заједницу, већ и за светску баштину – каже Славко Максимовић, председник Удружење „Милутин Миланковић”.

Ово удружење је код надлежних државних органа покренуло иницијативу за оснивање музеја Милутина Миланковића, обраћајући се писмом Министарству за културу и информисање, потпредседници Владе Зорани Михајловић и Секретаријату за културу града Београда.

– Често се заборавља да је Миланковић исказао неизмерни патриотизам према свом народу. Док су остали великани српске науке одлазили за бољим условима у свет, Миланковић је на позив српске владе напустио удобан живот и финансијски веома уносан посао грађевинског инжењера у Бечу и дошао у Београд за професора на Филозофском факултету. Одолео је свим искушењима и читав свој стваралачки век провео у Србији, одакле је своје капитално дело „Канон осунчавања земље и његова примена на проблем ледених доба” послао у свет. Нажалост, српски народ није му се одужио на начин који одговара његовом делу – каже Максимовић.

Удружење „Милутин Миланковић” годинама прикупља све што би могло да буде садржај будућег музеја. Идентификовани су места и установе заштите код којих се налази Миланковићева заоставштина и прибављена њихова сагласност о условима коришћења грађе – као поклон, привремено коришћење или откуп.

– Из тих извора до сада су прикупљена бројна документа која се обрађују и дигитализују, па је сабран значајан број музејских експоната. Прикупљено је и дигитализовано преко 1.500 различитих докумената, али и других артефаката о животу и раду Милутина Миланковића, попут оригиналних старих издања књига, од којих највећи број спада у веома ретке и тешко доступне јавности, научна документа, личне ствари, фотографије, преписке са познатим светским научницима, што може бити ембрион будућег музеја. Као део музејске грађе могу се искористити и експонати с изложбе коју је 2009. године организовала Српска академија наука и уметности – напомиње Максимовић.

Иницијативу удружења за оснивање музеја подржале су бројне научне и образовне институције и државни органи. За оснивање музеја у овом моменту постоји неколико могућих решења. Најповољније јесте оснивање заједничког научног и документационог центра за српске великане из области техничких и природних наука – Тесле, Пупина, Миланковића, Михаила Петровића – Мике Аласа, Руђера Бошковића... Ова идеја има велики број присталица и веома је присутна у научној јавности Србије. Друга могућност је обезбеђење посебног простора за музеј, који би истовремено био и истраживачки центар посвећен изучавању Миланковићевог научног дела. Трећа могућност је да се, у оквиру неког од постојећих музеја, успостави изложбена поставка посвећена Миланковићу.

Делом великог научника до сада су се бавили углавном појединци, поштоваоци његовог лика и дела окупљени у Удружењу „Милутин Миланковић” и другим сличним удружењима. Захваљујући њиховим иницијативама булевари и улице, школе и установе у Србији и Републици Српској понели су Миланковићево име. Београд је добио Булевар Милутина Миланковића, а круна је постављање споменика у Парку Милутин Миланковић, тик уз вожда Карађорђа, Народну библиотеку и Храм Светог Саве.

Миланковићеви унуци живе у Аустралији и поседују углавном његову преписку са сином који је 1948. године напустио Југославију.

Да ли ће великан српске и светске науке, 60 година после смрти, добити музеј? Милутин Миланковић преминуо је 12. децембра 1958. године у Београду.

Архива и у трезору НБС

Највећи део Миланковићеве заоставштине налази се у Архиву Српске академије наука и уметности, али се богата архивска грађа о Миланковићу налази и у Архиву Србије, Архиву Матице српске у Новом Саду, Архиву Српске православне цркве у Сремским Карловцима, Астрономској опсерваторији у Београду, Архиву Народне банке Србије, Железничком музеју у Београду, Архиву Команде Ратног ваздухопловства, Архиву Београдског водовода и канализације, Државном архиву Осијека, Архиву општине Ердут, Уметничко-историјском музеју у Бечу, Уреду за патенте из Беча, Архиву Мађарске академије наука, Архиву Мађарског метеоролошког института, Архиву Патентног уреда у Будимпешти, као и  у  другим музејима и архивама и код приватних лица.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Сима
Прочитајте његову биографију . Милутин пише да је завршио гимназију у Осеку , а не у ОсЈеку . Па пријатан вам био и Авној и Новосадски договор и Тита и 6. Личка и 7. Крајишка и Барања ван Војводине и Голи Оток и све те дивне појаве које су довеле до промене свести , па је Осек постао Осјеке. Заоравио сам и Братство и Јединство .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.