Станови за припаднике безбедности и патриотизам

Колико ће тачно бити изграђено станова за припаднике служби безбедности по цени од 500 евра за квадрат, ко ће моћи да конкурише, по ком критеријуму ће се „делити” станови, код којих банака и по којој каматној стопи, само су нека од питања на која се тражио одговор током јучерашње расправе у појединостима о Предлогу закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике служби безбедности у Скупштини Србије. Успут се полемисало и о томе ко је шта учинио за војску, али и о томе шта значи бити патриота.

Образлажући свој амандман на наслов закона, Наташа Јовановић (СРС) замерила је „што овим законом нису обухваћени војни бескућници, српски официри учесници последњег отаџбинског рата на простору бивше СФРЈ”, као и што „није дата могућност да за станове конкуришу деца погинулих бораца”.  Министар Небојша Стефановић одговорио је да при министарствима рада и одбране постоје фондови који су отворени за борце и инвалиде из прошлих ратова, „трудићемо се да им кроз те фондове олакшамо живот”. Додао је да сви који су се пензионисали као војна лица дуже време могу да конкуришу за станове и нагласио:„Овај закон подржава и пензионере из других сектора безбедности, мислим да ће највећи број њих моћи да конкурише.”

Ружица Николић (СРС) питала је ко ће имати предност при куповини станова, активни припадник или пензионер, а министар Стефановић је одговорио: „Сви су једнаки, посматра се корпус безбедности као једно-једнако пензионери, полицајци, војници, припадници БИА. Онај ко се први пријави има право први да добије стан. Одлучили смо се за систем првог захтева, а не ранг листе, јер би онда увек могло да се полемише око тога. Зашто? Гради се довољно за све. Нико ко је конкурисао неће остати без стана. Чак смо обухватили и људе који имају неадекватно решено стамбено питање.”

Уз констатацију да је „овде пуно демагогије”, Зоран Живковић, лидер Нове странке, питао је „како влада мисли да реши стамбено питање 18.900 заинтересованих људи за ово, ако ће до 2021. године да изгради 1.600 станова?”. Министар Стефановић је одговорио да ове године почиње изградња 5.203 стана, у првој фази ће бити изграђено 1.589 станова”.

Радослав Милојичић (ДС) казао је да не оптужује „директно ову власт, али највише њу, јер је шест и по година на власти, а 30.000 људи из сектора безбедности нема решено стамбено питање, што је поражавајуће”. Питао је и како ће људи да издвоје 500 евра за квадрат, кад „72 одсто припадника Министарства одбране има нижу просечну зараду од просечне зараде у Србији?”. Министар Стефановић му је одговорио да су плате у ВС и полицији веће него икада до сада, да су се припадници служби безбедности изјашњавали на основу упитника и да су рекли да са својом и платом супружника могу  да поднесу ову цену. Додао је и да је садашња власт била забринута од 2012. године зато „што војници и полицајци нису имали довољно опреме, ни оружја, ни технике, ни зграда и што нам је ратно ваздухопловство у траговима, а ПВО на нивоу каменог доба”. Истакао је да је учињено све да се војсци и полицији повећају плате, набаве униформе, опрема, техника, „није идеално, али је много боље”.

Бошко Обрадовић, лидер Двери, замерио је што је одбијен његов амандман да се у наслову закона наведе „српске безбедносне снаге, што се стидите”, а министар Стефановић му је одговорио: „Апсолутно смо поносни на све припаднике снага безбедности, овим законом то показујемо”. Обрадовић је одвратио: „Шта је спорно да се каже ’српске’, смемо ли ми у Србији да кажемо да смо у Србији да смо Срби, или морамо да се додворавамо ЕУ, другој Србији, НАТО... Ми Срби у Србији имамо проблем што се недовољно поштује наш национални идентитет.”

Министар Стефановић му је одговорио: „Уставом је дефинисано да се наша војска зове Војска Србије, чак се и у време Краљевине Србије звала Војска Краљевине Србије, а не српска или србијанска. Нико се не стиди српског народа, ја сам припадник тог народа. Иначе, ја сам баш познат по томе што бринем шта ће неки амбасадор да каже, баш ме брига. Па, ја служим свом народу, а не њима, код мене могу да дођу да виде како напредује сарадња МУП-а две државе и то је то.” У ову полемику укључило се још посланика, али без оштријих речи.

Прелет беспилотних летелица

Посланик Ђорђе Вукадиновић (НС–ЗСС) замолио је министра, „мада то није тема”, да каже нешто о „неидентификованим беспилотним летелицама, које су прелетале целу нашу земљу” , а министар Небојша Стефановић му је одговорио: „Имали смо идентификоване прелете, да их нисмо идентификовали не бисмо знали за њих. Дакле, идентификовали смо прелете, није их никад било изнад Београда, било их је у једном делу на југу Србије. Припадници Војске Србије су, одређеним техничким средствима, радарима, ратним ваздухопловством, испратили кретање тих летелица, проценили ниво потенцијалног угрожавања безбедности Србије и испратили их из нашег ваздушног простора. Нису их обарали, јер нису проценили, и били су у праву, да постоји угрожавање безбедности Србије. То је оперативна процедура која се примењује и у другим земљама. У Београду смо имали два-три случаја неовлашћеног управљања дроном, та лица су похапшена и предата тужиоцу, али ту се није радило о неком угрожавању безбедности, радило се о људима који нису знали да не могу без дозволе да управљају дроном.”