Одобрено запошљавање у независним институцијама

Дванаест независних регулаторних тела и Народна скупштина добили су јуче од Административног одбора одобрење за своје планове о броју запослених у овој години, а већина њих моћи ће да запосли још људи. Одобрен је и план о систематизацији радних места у служби повереника за слободан приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података о личности. Међутим, како је рекао Родољуб Шабић, будући да је за ову институцију смањен буџет, ако се не нађе решење, он неће моћи да исплати плате запосленима, мораће да отпушта.

Одбор је о плановима систематизације независних тела расправљао обједињено, сви су их у неколико реченица образложили, па и Родољуб Шабић, који је казао да тренутно служба повереника има 77 запослених од могућих 94, те да нису добијена средства ни за плате тренутно запослених, а „камоли за запошљавање нових”. Шабић је навео да је пре усвајања буџета на то указивао министру финансија Душану Вујовићу, да је остао у уверењу да ће то моћи да реши, али да није. Према његовим речима, „парадоксално је да је на свим осталим позицијама одобрено више средстава него што је потребно, само на платама је мање од потребног”. Поменуо је да је слична ситуација била и код заштитника грађана, али да је то накнадно решено.

У расправи је Милорад Мирчић (СРС) рекао је да је чудно што челни људи институција о чијим плановима се одлучује нису дошли на седницу, већ су послали помоћнике, а „ми смо ти који одлучујемо о томе хоће ли они моћи да запошљавају, који је то други посао могао да им буде пречи од доласка на ову седницу?” Предложио је да се убудуће о захтевима не расправља, док не дођу челни људи. Осврнувши се на проблем повереника, Мирчић је казао да се из документације јасно види да се он на време обратио Министарству финансија, а тврди се да није. Додао је:

„Читав спор је око два запослена, можда је Шабић човек који има политичку позадину, али тамо људи раде државни посао, а доводи се у питање да ли ће примити плату”. Похвалио је рад Државне ревизорске институције, која „ради велики посао, а тражи минималан број запослених, док ови који се баве спречавањем монопола спадају у домен Бранислава Нушића, само воде рачуна да се политички не замере, јер ће, иначе, као Родољуб Шабић, доћи на листу”.

Бранка Стаменковић (ДЈБ) казала је да јој је жао због свега што се дешава Родољубу Шабићу и, обративши се Шабићу, додала: „Очекујете од нас да видимо како се то десило, али жао ми је што нећемо моћи да вам помогнемо. Моје искуство каже да ако добро радите свој посао, казниће вас финансијски”.

Марјан Ристичевић (НСС–СНС) казао је да мора „добро да се поведе рачуна о свима њима, јер се неки понашају као политичке странке”. Додао је: „На страну то што неке органе воде бивши министри, потпредседници скупштине, који тврде да су независни, али хајде да видимо како су искоришћени људски ресурси у њима. Тврдим да у радно време пола њих нећемо затећи на радном месту. Молим да се поштује Министарство финансија, поред пара из буџета постоје пројекти, па заштитник грађана и повереник за информације узимају паре од британске амбасаде за ’пројекат узбуњивачи’, а кад то неко каже, онда повереник изјави да је посланик лажљиви лупеж говорио у скупштини, то не може да каже неко ко је независан”.

Момо Чолаковић (ПУПС) замолио је да се на седници не отварају теме које нису на дневном реду. Сложио се са Милорадом Мирчићем  и Војиславом Вујићем (ЈС) да челници институција чији планови се разматрају морају да дођу у парламент, јер се тиме показује однос према Народној скупштини и истакао да ће подржати све предлоге, али и да „ДРИ и Фискални савет заслужују велику подршку”.

Државну ревизорску институцију похвалио је и Верољуб Матић (СНС) рекавши да је имао прилику да буде у једној њиховој контроли и да је видео колико је то тежак и велики посао. Закључио је: „ДРИ тражи да се број запослених повећа са 318 на 355, њих свакако треба подржати, ДРИ је у великој мери чувар државног новчаника”.

У Скупштини Србије 490 запослених

Образлажући план систематизације радних места у Скупштини Србије, Срђан Смиљанић, заменик генералног секретара, казао је да је предвиђено 490 запослених и да тај број обезбеђује подршку у раду посланицима, а минималан је.

Бранка Стаменковић (ДЈБ) казала је да је 2001. године, када је ДОС дошао на власт, било 75 запослених у парламенту, сада се предлаже 490. Додала је да разуме технолошки напредак и потребу за неким професијама, али „нека радна места нису више потребна, а остају, то је прича о политичком запошљавању, свако је доводио људе и то се не дира”. Осврнула се на повећање броја запослених у кабинету председнице парламента за три и навела да тамо за стално ради шест, 15 их је по уговору, а сад треба да их буде 18. Истакла је: „У образложењу се каже да треба више запослених да припремају седнице колегијума, а за две године имали смо само два колегијума, па ако ће та три нова запослена да допринесу одржавању колегијума, да подржимо”.