Уторак, 04.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОМИРЕЊЕ БРИСЕЛА И МОСКВЕ

„Гаспром” без глобе, прихвата европска правила

Руски енергетски гигант неће платити астрономску одштету Европској унији, а заузврат се обавезао на четири кључне новине у пословној политици
Маргрете Вестагер (Фото АП)

„Не гледамо у заставу државе из које фирма долази. Циљ нам је најбоља услуга европским потрошачима и привреди.” Тим речима је Маргрете Вестагер, европски комесар за конкурентност, образложила јучерашњу одлуку Брисела да оконча седмогодишњи антимонополски спор са руским „Гаспромом”, и заједно са највећим европским снабдевачем природног гаса одреди нова правила трговине која ће важити у следећих осам година. Договор „Гаспрома” и Брисела представља „ретки предах у напетим односима између Русије и Запада, који су погоршани због Украјине, рата у Сирији и оптужби за мешање Кремља у изборе”, оценила је агенција АФП.

Да би саставили најновији правилник о продаји и трговини природним гасом у источној и централној Европи – где је „Гаспром” данас убедљиво доминантни снабдевач – и Европска комисија (ЕК) и руски енерго-џин учинили су озбиљне уступке. Са једне стране, Брисел је одустао од баснословне глобе (у висини и до 10 одсто од годишњег прихода „Гаспрома”), какву је под сличном оптужбом и без договора о поравнању разрезао америчком „Гуглу” (и неким другим западним фирмама), и то у висини од 2,4 милијарде евра. Што се „Гаспрома” тиче, водећа светска фирма за производњу гаса прихватила је надлежност судства ЕУ у случају будућих спорова у пословању са гасом на територији ЕУ.

Поред тога, „Гаспром” се обавезао на четири кључне новине у пословној политици. Најпре да уклони уговорне обавезе за прекограничну продају гаса, као и да препусти контролу инфраструктуре за пренос гаса у Бугарској домаћем оператеру. Такође, „Гаспром” ће – према новом договору са Бриселом – дозволити Мађарској, Пољској, Словачкој, Бугарској и балтичким земљама (Летонији, Литванији и Естонији) да изаберу да ли ће свој (купљени руски) гас испоручивати тржиштима овог енергента у Бугарској, Естонији, Литванији и Летонији.

Водећа светска фирма за производњу и трговину гасом извршиће и реформу своје ценовне структуре за тржиште источне и централне Европе. Наиме, убудуће ће цена руског гаса на тржишту у Бугарској, Естонији, Литванији, Летонији и Пољској бити формирана у складу са ценом енергента на гасним раскршћима у западној Европи. Купци руског гаса имаће надаље право да захтевају ревизију цена у случају сумње да руском снабдевачу плаћају више од муштерија у западној Европи. Такви спорови имају од сада рок решавања од 120 дана. Ако договор изостане, арбитража под надзором ЕУ одређиваће „конкурентну цену гаса”, пренеле су агенције изводе из јучерашњег саопштења ЕК. У циљу учвршћивања пословних веза на Балкану и у Европи „Гаспром” је дигао руке од захтева да Бугарска плати одштету за одустајање од пројекта „Јужни ток”.

Шта је навело Брисел да оваквим договором оконча најдужи антимонополски спор у својој историји, који је почео 2011, упадом надлежних европских служби у 20 канцеларија „Гаспрома” широм 10 држава Европе?

„Данашњом одлуком, која сместа ступа на снагу, ’Гаспром’ ће морати да послује по заједничким европским правилима. За осам година имаћемо другачије тржиште гаса у Европи”, оценила је Вестагерова, уз примедбу да ће у том периоду други снабдевачи и увођење других врста енергије вероватно развејати доминацију „Гаспрома” у источној и централној Европи, пренео је Ројтерс.

Након објаве из Брисела огласио се руски испоручилац 40 одсто природног гаса на европском тржишту.

„Гаспром” је „задовољан одлуком” Европске комисије, изјавио је Александер Медведев, заменик председника те фирме. По његовим речима, најновији договор Брисела и „Гаспрома” јесте „најразборитији исход за добробит функционисања целокупног тржишта гаса у Европи. ’Гаспром’ је одувек био посвећен сарадњи ради проналажења конструктивних, обострано прихватљивих решења”, истакао је Медведев током Руског пословног форума у Санкт Петербургу.

Вест да је Брисел ипак одустао од финансијског кажњавања „Гаспрома” дочекана је јуче са помешаним осећањима разочарања и туге у појединим државама источне и централне Европе.

У циљу учвршћивања пословних веза на Балкану и у Европи, „Гаспром” је дигао руке од захтева да Бугарска плати одштету за одустајање од пројекта „Јужни ток”

„Пољска је разочарана што је дугогодишњи антимонополски поступак против ’Гаспрома’ завршен без разрезивања казни, без надокнаде за оштећене компаније, уз само маргиналне концесије руског монополисте”, изјавио је агенцији ПАП Конрад Шимански, заменик министра иностраних послова, а преноси британска агенција.

„Забрињавајуће је да је Брисел донео такву одлуку (да не оглоби ’Гаспром’), посебно у контексту агресивне руске политике према ЕУ и њеним државама чланицама. Жалосно је. Али, ипак је и ово неки корак напред”, оценио је Саулијус Сквенерелис, премијер Литваније. Министар енергетике Литваније Зигимантас Ваицијунас упозорио је да ће Вилњус наставити да разматра како да терети „Гаспром” за штету од око 1,5 милијарди евра, колико су, по процени те земље, њени потрошачи оштећени ранијим дугогодишњим монополом „Гаспрома”.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bane L.
@Stjepane, nalupetao si se za medalju. Ako tako nastavite, grejaćete se na američki daleko skuplji plin. Drugi da vam grade i finansiraju gasovod, pa kad završe onda ćete vi biti vlasnici bez ijedne uložene kune? Tipično za Hrvate.
bager
Jedino pametno i efikasno resenje je da Rusija prodaje plin na izlaznim terminalima svoje zemlje pa kupac neka transportuje o svom trosku gde god zeli ,tako bi Rusija zaobisla ucenjivace iz EU,i neka EU gradi plinovode po Evropi o svom trosku, jednostavno
Stjepan Brlek
Sada nema nikakve zapreke da se obnovi cijela ideja s "Južnim tokom", ali naravno pod antimonopolskim uvjetima koji vrijede u EU. Dakle, vlasnik energenta (plina) i vlasnik samog plinovoda ne mogu biti iste osobe. Svaka država kroz koju bi prolazio takav magistralni plinovod morala bi biti vlasnik plinovoda na svojoj teritoriji, a cijena energenta (plina) utvrđivala bi se dogovorno između vlasnika energenta (plina) i vlasnika plinovoda na temelju svjetskih cijena toga energenta (plina). Ovakvo rješenje je je korisno i za Ruse, kao vlasnike energenta kao i za potrošače u EU koji će biti zaštičeni od monopolskih ucjena i pritisaka. Šteta je samo što Rusi već davno prije nisu prihvatili takvu logiku nego su pokušavali stvari dugoročno rješavati metodom pritisaka i prikrivenih energetskih prijetnji i ucjena, a ne putem partnerskog dogovora sa EU. Ovo je i jedini pravi odgovor (iako zakašnjeli) i na američki "intervencionizam" u Europi zbog ove energetske problematike
Goran
Čudna su ta evropska pravila, po njima ispada da neko ko ima klanicu, ne sme da ima kamione za transport kobasica...
Jaroslav Streltsov
Odlicno! Neka sad EU napravi Juzni tok za svoji pare a mi cemo napuniti nega plinom.
Sasa Trajkovic
Jednostavno to je brak resursa i novca, Rusija ima resurse koji EU trebaju a EU novac i investicija, možda nisu savršeni ali su najduži brakovi iz INTERESA jer u ekonomiji nema ljubavi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.