Тајкуни ће враћати дугове Србије

Српску привреду ће из финансијске кризе извлачити и тајкуни. Јер, ако радикали дођу на власт, Јоргованка Табаковић, економски експерт Српске радикалне странке и бивши министар у Влади Мирка Марјановића, замислила је да се спољни дуг, који се приближио цифри од 30 милијарди долара, врати и уз делимичну помоћ српских богаташа. Зајам се, каже, не може вратити преко ноћи, народ ће морати много да ради и додаје да ће привредни раст, заснован на здравој производњи, улагањима и запослености омогућити враћање зајма.

– Мени је циљ да се раздужимо онако какосу то урадили Руси. Они су за неколико година потпуно вратили дугове. Осим званичних мера, постојале су мере о којима се само прича. Један врло занимљив део мера о којима се прича био је да је свима који су се нагло обогатили у време Бориса Јељцина постављено питање да ли ће дозволити преиспитивање порекла капитала или ће део новца издвојити за враћање државних дугова. Јасно је шта су изабрали. Нико се није обогатио на законит начин, па чак ни наши богаташи. На блискости власти и привилегијама многи су профитирали.

Значи, тајкуни ће враћати спољни дуг Србије?

Надам се да ће се у решавању нагомиланих проблема укључити привредни стручњаци и политичка елита, као и сви они који желе да помогну својој држави, али не кад их неко отмицом присили да плате рекет, него када буду имали подршку власти да излазе на страна тржишта. Мислим да је одговор довољно јасан за превођење.

Економски програм српских радикала усмерен је на привредни раст који је заснован на повећању запослености и стандарда становништва, а монетарна стабилност и инфлација су само последице овога.

Али, како ћете повећати запосленост?

Обавезне резерве које пословне банке остављају Народној банци Србије могле би добро да се искористе. То су 10,4 милијарде долара депозита које би паметном политиком преко банака могле да се усмере у финансирање извоза. Људи ће радо улазити у послове ако им се нуде кредити по повољним условима.

Како ћете разуверити оне који страхују да би долазак радикала на власт значио крај прилива страних директних инвестиција?

Дивим се онима који се усуђују да тако нешто саопштавају. Постоји једна истина када је страни капитал у питању. Профит који остварује „Ју-Ес стил”, „Бол пекинџинг”, „Техногас” или „Меркатор” је наша најбоља препорука страним инвеститорима који треба да дођу. Они који су овде већ уложили шаљу нам најдиректније сигнале да немају намеру да оду, јер их занима раст тржишта а не ко ће вршити власт. Једино их занима њихов џеп.

Шаље ли неко сигнале радикалима да жели да уложи у Србију?

Има и таквих и то са разних страна. Није политичка изјава да ћемо разговарати са свима. Реч је о међународној размени капитала, профит је прождрљив као свиња.

Критичари пребацују да ће радикали, ако дођу на власт, морати много више да се додворавају него „европејци”, уколико желе да сарађују са Европом?

То је увредљива изјава Бранка Милановића. Додворавање је нама потпуно стран термин. Усправно и поносно увек говоримо о било којој ситуацији. Стимулисаћемо стране улагаче, али не тако што ћемо, као министар Млађан Динкић, нудити новац, већ ћемо гарантовати сигурност инвестиција, смањити порез на добит са 10 на осам одсто, неограничавајућиправо на слободно располагање профитом оствареним у земљи, укључујући и његово изношење из земље. Они који желе да запосле наше људе имаће најлибералније услове за пословање. Наш економски модел зваће се мала и отворена привреда у коме ће држава имати активну улогу.

Свака интервенција државе, као што знате, кошта. Одакле нама новца за то?

То је потпуно погрешно схватање активне улоге државе. Ако се власт ништа не пита, зашто не увеземо Кинезе да владају Србијом. Зашто ће неко да излази на изборе, бира власт и министре, ако се држава ни за шта не пита. Неће власт одређивати цене, него ће то бити партнерство приватног сектора и државе које постоји свуда у свету. Од комуналних предузећа до великих индустрија. Држава мора да има део своје улоге у крвотоку који се зове банкарски сектор, али и већинско власништво у великим јавним предузећима.

Зашто сте, рецимо, против приватизације Електропривреде Србије?

То предузеће има велики потенцијал и осим основне делатности развија и много успутних послова као што су ремонт, испорука, набавка или одржавање система. Много људи тако прима плату. Ако би страна компанија купила ЕПС, она би изашла из нашег економског система, а сви они који су с њим сарађивали изгубили би ту везу и посао.

Зашто тражите да држава остане већински власник у ЕПС-у, а залажете се да Руси добију 51 одсто акција НИС-а?

Поражавајуће је да се одлаже ратификација споразума за који економски експерти целог света истичу да је реч о послу века. Ми смо годинама говорили да је приватизација сваког јавног предузећа посао за себе. Од овог споразума имаћемо веће користи него да НИС остане у већинском власништву државе. Нећу да наводим зашто се само министар Млађан Динкић буни против тога, односно под чијим притиском негодује.

А под чијим притиском се буни Динкић?

Било је много прича да министар лобира за мађарски „Мол”. Мотивација господина Динкића је све време руковођена утицајем консултантских кућа које воде његови пријатељи.

Које су то куће?

Има их више. Некада је то би „Цитадел”, затим „Алтис” као подизвођач „Мерил-Линча” и сличних. Динкић је спреман да за кило меса закоље државног вола, на штету свих грађана. Није цена једино о чему треба размишљати кад продајете предузеће.

Најављујете да ћете преиспитати процес приватизације. Одакле ћете кренути?

Неће нам бити први посао да преиспитујемо приватизацију. Судови морају да заврше спорне предмете за које има довољно доказа. Не може случај „Јањушевић и Колесар” по питању Цементаре „Нови Бановац” да стоји тако дуго. За њега има довољно доказа. Испитивање приватизације није плашење власника који су у законском року куповали предузећа и поштовали процедуре. Нема потребе да се диже прашина да ће радикали хапсити. То ће бити посао полиције.

Зашто упркос жестоким критикама о приватизацији, спорну продају „Луке Београд” не коментаришете?

Не дозвољавам да ми теме намећу бивши посвађани љубавници, јер кад се разведу и кад дође до мржње онда комшилук и родбина буду криви. Е, радикали не прихватају ту улогу. Потпуно поуздано тврдим да је Милан Беко био неко ко је веома блиско сарађивао са људима из Демократске странке и са покојним премијером Ђинђићем. Послови са Беком су почети још крајем деведесетих. Та иста екипа се данас раздвојила у неколико табора у којима једни бране Бека, други служе њему, а трећи Мирославу Мишковићу. Нас та врста сукоба не занима. Принципијелно нисам за то да до државне имовине под маском дође ни Мишковић, ни Беко, ни Џорџ Харисон, ни било ко.

Кад већ помињете Бека, говори се да СРС не прича о Луци Београд  зато што Беко финансира вашу кампању?

Бољи виц одавно нисам чула. До данас смо градили потпуно јавне односе са свима. Јавно разговарамо о коалицијама, немамо тајне финансијере. Данас се новац не нуди најдиректније. Било је и увек ће бити дискретних порука које значе „могли би вам се наћи”.

Ко вам то поручује?

Поносна сам на дискретне поруке оних који желе да поштено раде, а данашња власт им то онемогућује. Кад то кажем мислим на обичног пекара кога јуре због неиздатог фискалног рачуна…

А од крупних капиталиста?

Стижу понуде, али им господин Томислав Николић јасно одговара даим од нас заштита у новцу не треба. Пракса Католичке цркве да се сваки грех може откупити новцем, Српска радикална странка не практикује.

По вашој причи испаде да се кампања СРС финансира само из буџета?

Да. И увек постоје људи који желе да дају неки прилог а да то није политички мотивисано. Доказ за то је да ми никада нисмо штитили своје финансијере.

-----------------------------------------------------------

Два Војислава се нису договорила

Јесу ли се два Војислава (Коштуница и Шешељ), како кажу ваши конкуренти, договорила о постизборној коалицији?

Нема говора да је споразум између Српске радикалне странке и Демократске странке Србије икада потписан. То је измишљено да би се покрила брука када је Карла дел Понте објавила како је Ђинђић за Војислава Шешеља рекао: „Води га у Хаг и немој више да нам га враћаш”. Замишљено је да се стара афера заборави пласирањем нове.