Човек који је прележао страх

Очигледан пример за то колико је неадекватан термин у којем се емитује емисија Мире Адање Полак „Ексклузивно” (субота РТС 2 у 15.30) било је најновије издање у којем је ауторка разговарала са драмским писцем и сценаристом, академиком Душаном Ковачевићем.

Познат по томе да ретко и нерадо даје интервјуе, али, зато, свако његово појављивање у медијима, свака добро промишљена реченица и за нашу средину неочекивано интроспективни одговори, гледаоца наведу на размишљање не само о овом уметнику, него и о сопственом животу и уверењима.

Током овог разговора Мира Адања Полак је постављала директна питања, понекад и изненађујућа („да ли вас сада нешто боли?” или „шта значи бити луд”), „зачињена” својим виђењем личности и нарави Душана Ковачевића.

Разговор је прекидан инсертима чувених сцена из још чувенијих филмова снимљених по Ковачевићевим сценаријима „Маратонци трче почасни круг”, „Сабирни центар”, „Балкански шпијун” које већина наших људи не само да зна напамет него и често и радо цитира.

Зато је било готово отрежњујуће чути да Ковачевић, који је недавно гледао ремастеризовану верзију „Маратонаца”, каже да се после пројекције упитао како је могуће да је тако млад написао такав мрак... Претходно је у овом интервјуу рекао: „Прележао сам страх и платио сам га скупо.” Признао је да никада не слуша савете других и да има константан осећај кривице, ако ништа друго оно да неће устати на време и поделио са гледаоцима своје врло интимно сећање петогодишњег дечака који је оболео од најтежег облика менингитиса, месец и по дана провео лежећи у мраку јер је светлост изазивала јак бол... Можда је зато касније током разговора рекао: „Ја сам жељан светлости целог живота!”

У ово доба сулуде површности, агресивности, примитивизма и телевизија које су широм отвориле своја врата разноразним саморекламерима и људима без биографије, етике, достојанства, осећања одговорности, овако искрена прича Ковачевића, који каже: „о једном делу себе не причам и никада га никоме нећу испричати”, делује просветљујуће.

Да занимљивост ТВ програма чине вињете из живота које се одвијају ту око нас, илуструје прилог („Тако стоје ствари”, среда РТС 1) о Милошу Ђорђевићу, економисти из Јоханезбурга који је дошао да одслужи војни рок у Србији.

Кад буде скинуо униформу, вратиће се у Преторију где га чека радно место у компанији у којој је волонтирао.

Научио сам српски језик и постао бољи човек, каже Ђорђевић који се не служи великим речима о патриотизму. Учинио је оно што мисли да треба.