Ускоро дозвола за извоз јаја и пилетине у ЕУ

Он објашњава да су, до сада, живинари своје производе ка далеким тржиштима могли да шаљу само авионом, што је било скупо и потпуно неисплативо за потенцијалне извознике.

– На европском тржишту конкуренција је велика, тако да бисмо на извоз у ЕУ могли да рачунамо само у случају да се тамо јаве изненадне несташице – каже наш саговорник. Новим прописима, објашњава, између осталог укида се и употреба антибиотика на фармама, што значи да у случају оболевања живине од салмонеле више неће бити лечења. Уколико дође до заразе салмонелом у јатима постојаће две могућности – уништавање (клање) животиња или термичка обрада меса и јаја на високим температурама. Али држава, како каже, неће произвођачима надокнађивати трошкове уништавања већ ће они дефинитивно морати да побољшају биосигурносне мере на фармама.

– За потрошаче то значи мање остатака антибиотика у месу и јајима који могу штетно да делују на здравље људи. Сада ће се, уколико постоји присуство антибиотика, сматрати да је узорак позитиван на салмонелу – истиче наш саговорник.

Замена класичних кавеза такозваним „обогаћеним” још један је од услова за отварање европског тржишта. Такође потребно је да се уведе обавеза обележавања јаја на фармама и систем класирања усагласи са европским.

Произвођачи јаја због тога траже од државе да измени услове Ипард 2 конкурса, како би и њима били доступни европски фондови за развој аграра. Право да конкуришу тренутно имају само фирме које се баве производњом меса због чега су недавно реаговале чланице Групације произвођача живинског меса при ПКС.

– Произвођачи јаја су обухваћени Националним програмом. Али тај програм неће бити довољан да се, до краја 2020. године, обични кавези замене обогаћеним, што је наша обавеза – истиче Благојевић. Обогаћени кавези су пространији и имитирају природну средину што је у складу са европским Законом о добробити животиња. Наглашава да је ситуација у живинарству данас ионако тешка због изузетно ниске цене јаја и пилећег меса, тако да је ова обавеза велики, готово непремостиви, издатак без новца из европских фондова.

– Поставља се питање како у оваквим околностима многи произвођачи уопште и опстају. Процене су да је за замену кавеза, а самим тим и за проширење капацитета, потребно око 80 милиона евра и то да бисмо остали на овом нивоу производње и избегли зависност од увоза – објашњава наш саговорник.

Србија годишње на фармама произведе око 1,4 милијарде јаја, што превазилази потребе домаћег тржишта. Мање количине јаја и живинског меса извозе се у државе у окружењу.

Према информацијама, које је објавила ПКС, овим поводом је недавно одржан састанак са представницима Министарства пољопривреде. Став министарства је да је је конкурс подложан изменама. Договорено је да се припреми иницијатива за допуну листе прихватљивих трошкова како би и произвођачи конзумних јаја, од почетка следеће године, могли да конкуришу за средства из ИпАрд 2 програма.