Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Експлозивна тајна Ирана

Још је ирански шах Реза Пахлави 1974. године рекао: „Ако се мале државе буду наоружавале нуклеарним средствима и Иран ће имати атомску бомбу пре него што то ико може и да замисли.” Шах је отишао, а у мају 1979, само три месеца након што је Хомеини преузео власт, најпознатији ирански стручњак за атомску енергију, Фереидун Фешараки, ухапшен је и изведен пред најближег Хомеинијевог саветника, ајатолаха Мухамеда Бехештија. Уместо стрељања, иранском научнику понуђено је да ради на супертајном пројекту нове владе у Техерану, програму иранске атомске бомбе.

„Ваша је света дужност да направите ову бомбу за исламску републику”, речено је Фешаракију. „Наша цивилизација налази се у опасности и ми морамо тако да поступимо”, додао је ајатолах Бехешти.

Фешараки је био изненађен и приметио је да ће тај програм захтевати велика средства. Одговор је био прецизан: „Ти се трошкови могу поднети и ми морамо да почнемо с реализацијом пројекта. То је наша дужност.”

Време је пролазило, Иранци су радили у тишини, жеље и ентузијазам полако су се претварали у стварност. Ако је још шах означио однос Ирана према атомском оружју, чињеница је да је још тада Иран поседовао солидну нуклеарну инфраструктуру. Ајатоласи су само наставили тамо где је шах стао. Јер, Иран је средином седамдесетих година прошлог века започео с изградњом четири нуклеарна реактора: два немачког порекла и конструкције у Бушеру и два нуклеарна реактора француске производње у Баркуину. Још четири реактора била су тада у плановима. Још тада су ирански научници предложили шаху бржи и јефтинији пут до атомске бомбе. Закључивши да је сврха шаховог нуклеарног програма, заправо, скупљање довољне количине властитог плутонијума за бомбу, они су предложили да се инвестиције за нуклеарни програм ограниче на четири реактора, те да се изврши набавка горива погодног за стварање атомског оружја. Но, шах је убрзо морао да оде с власти и програм је стао.

Након састанка у мају 1979. са Бехештијем Фешараки је предложио окупљање посебног тима научника који ће радити на програму нуклеарног оружја. Наравно, у те сврхе ајатоласи су морали Фешаракију да дозволе да путује у иностранство како би прикупио тим научника за програм. Била је то грешка ајатолаха, јер се са првог путовања у САД Фешараки није вратио, а ЦИА је сазнала све шта ајатоласи у Техерану планирају. Неколико месеци касније, Бехешти је погинуо у једном чудном нападу у Техерану.

Са почетком ирачко-иранског рата 1980. иранска жеља за атомском бомбом постала је права опсесија. Техеран није губио време и у лето 1982. отпочели су преговори са немачком компанијом КВУ о довршењу два реактора у Бушеру. Преговори са Немцима настављени су све до 1985, када је влада у Бону одлучила да због ирачко-иранског рата, а Немци су тада продавали Ирачанима борбене хеликоптере, дакле, да обустави рад на реакторима у Бушеру. Фешараки је тада објашњавао да је реактор „Бушер-1” био готов 75 одсто, недостајало му је само језгро, а реактор „Бушер-2” око 60 одсто. У пролеће 1986. године у Бушеру је одржана велика конференција о нуклеарној технологији на којој су били присутни и сви ирански студенти атомске физике који студирају у иностранству. Од времена те конференције, већина иранских напора на јачању нуклеарних способности усмерена је на центар за нуклеарно истраживање Амир Кабир колеџа у оквиру Техеранског универзитета.

Према чланку који се 1982. појавио у часопису „Нуклеоникс вик”, Индија је тада понудила Ирану да заврши изградњу реактора и да обучи иранске техничаре за рад у њима. Наводно је ту понуду изнео тадашњи индијски министар трговине Шив Раџ Патил.

На универзитету у Техерану постојао је у то време један истраживачки реактор америчке производње који је могао да се искористи за добијање плутонијума-239, а то је стандардни материјал за прављење атомске бомбе. Плутонијум-239 уметни је нуспроизвод фисије, до које долази у нуклеарним електричним генераторима и након одређене обраде могуће га је користити као атомски експлозив. Плутонијума-239 све је више у свету и због већег броја нуклеарних електрана, а за атомску бомбу, чија експлозија уништава град од милион становника, потребно је само 10 кг плутонијума.

Но, уколико Техеран крене у потрагу за ураном, као другим путем ка атомској бомби, има на располагању велике количине урана у провинцији Јазд.

У међувремену, Израел се постарао да компјутерским вирусом заустави иранске центрифуге, а и доста је иранских атомских научника ликвидирано на улицама Техерана. У међувремену је постигнут и међународни споразум о заустављању иранског атомског програма из којег су Американци сада једнострано изашли. Јер, наводно се Иранци нису придржавали одредби споразума.

Техеран сада прети да ће наставити свој нуклеарни програм ако европске банке престану да послују са Ираном и ако се ЕУ придружи новим америчким санкцијама према Ирану. За Израел је „црвена линија” присуство проиранског Хезболаха на граници Израела и Сирије, присуство иранске војске у Сирији, иранска атомска бомба и иранске ракете домета 2.000 км. Израел је одлучан да све то спречи и по цену већег рата. Но, објективности ради, за присуство Хезболаха и Иранаца у Сирији криви су они који су покушали да сруше Башара ел Асада и поцепају земљу. То би Израел требало да пита САД.

У сваком случају, ствари на Блиском истоку иду ка великом рату. А Европи следе нови милиони избеглица са тог простора...

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan rs
Lepo im je Ajnstajn rekao: "Ne znam cime ce se voditi treci svetski rat, ali sam ubedjen da ce cetvrti da se vodi kamenjem". Izgleda da je covjecanstvo dostiglo neku granicu civilizacije gde nasa teznja za samounistenjem sasvim moguca.. i realna..
Osman Delić
Nakon što se saznalo da poslije napada na Irak nije otkriveno oružje za masovno uništenje, izraelski vojni analitičar Martin Levi van Creveld je napisao da bi iransko rukovodstvo bilo ludo da ne pokuša napraviti atomsku bombu. Inače, meni najdraži filozof Noam Chomsky do koske je ogulio cijelu ujdurmu koja se dešavala i trenutno se događa na prostoru Palestine i Izraela. Samo mi nije jasno zašto neke od njegovih ideja ne mogu javno izreći, kada gospodin Chomsky može u Americi i to pred studentima. Na jedno pitanje studentice kako objašnjava da Iran otvoreno prijeti uništenjem Izraela, te kako onda dozvoliti takvoj zemlji da sagradi nuklearno oružje, gospodin Chomsky je odgovorio, da ne zna šta bi bilo kad bi bilo, ali da trenutno gledamo uništenje Palestine, i da o tome niko ništa ne zbori.
Vera Sobat
Osman Delic, Noam Chomsky je covek komme se i ja divim, a preporucujem Vam da procitate i Edward S.Herman, takodje americki politicki naucnik i njihov otvoreni kriticar, jak, ostar kriticar americke politike, kao i Chomsky!
Ivo Mušić
Bez brige, za milijun godina zemlja će se oporaviti, to je vrlo kratko vrijeme u njenoj evoluciji.
Aleksandar Mihailovic
Previše je atomskih bombi na svetu da bi služile samo za ukrase i demonstraciju moći koja bi trebalo da odvrati od namera da se vlasnik istih napadne. Ali, zaboravlja se da će neko u tom "bordu" vlasnika nuklearnog arsenala da dođe na ideju da preduhitri sve, dok ne bude iznenađen i da je sa svakom novom nuklearnom silom sve više prstiju koji su blizu crvenih dugmića ove ili one veličine, Tramp se hvali da ima najveće. Šta će ti "kolekcionari" da rade sa svojim kolekcijama za narednih 5, 15, 30g, hoće li upotrebiti iste da bi se zanovile novim, ili će ih ostaviti da "zarđaju" i čame u nekim bunkerima, silosima, kontejnerima? Milijarde i milijarde $ sigurno je da neće ostati zamrznute i bačene. Svet je sve bliži kataklizmi i nestajanju te je možda i poslednjih 5 minuta da se nešto menja, da se politika bolesnog rivalstva, karijerizma= konkurencije, zameni politikom saradnje, suživota i zajedničkog angažovanja na opštem blagostanju. Tada bi bilo mesta i za bar 5x više stanovnika planete.
Zivorad
E da je nama koja nuklearka...
enver m
kakva elektrana, bombu da smo imali i da mo je u muzeju cuvali niko nas ne bi napao 99.te

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.