Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Небеска фризерка и Брат Рада у слободном паду

Ана Вујичић, потпредседница Удружења жена летача Србије, скочила је с падобраном и слетела на сопствено венчање, док је председница овог удружења Олгица Лазић изабрала „опуштенију” варијанту: већ двадесетак година лети параглајдером
Прву женску формацију у ваздуху поставиле су још 2007. и од тада су слично поновиле више пута (Фотографије Мирко Ступар)

Плавокосој Ани Вујчић многи мушкарци завиде на храбрости. У суботу је скакала с висине од 5.800 метара, из транспортног авиона „АН-26”. Имала је 90 секунди слободног пада и чим се приземљила, право с аеродрома у Батајници, отишла је да шиша муштерије. Она је фризерка и улепшава жене и мушкарце. Њен салон, осим фотографија с најновијим моделима фризура, украшен је и сликама њених падобранских скокова.

– Када хоће да мењају фризуре, питају ме да ли сам скакала. Тада знају да сам посебно инспирисана – каже Ана.

На падобранску кацигу увек јој је прикачена камера и сваки њен лет је мали филм. До сада је имала 705 скокова из авиона и хеликоптера. У Мађарској је скакала и из балона. Увек је тежила небеским висинама.

– Маштала сам као девојчица да будем акробата, а онда падобранац – прича.

Ова мајка двоје деце почела је да скаче с 15 година. Те 1997. године, када није било интернета, на зиду школе видела је плакат „Школа падобранства”. То је било довољно да оде до аеродрома и скочи с висине од 1.200 метара, старим војним падобраном.

– Сви примећују моју озареност и задовољство после скакања. То је спорт који ме испуњава. Три битне ствари у мом животу су породица, фризерај и падобранство. На дан венчања, 2006. године, скакала сам изнад Куле Небојша, док је супруг скакао у тандем скоку. У то време, уместо венчанице, шила сам специјално бело одело. Матичарка нас је чекала на земљи са сватовима – каже Ана, која је и потпредседница Удружења жена летача Србије.

Међу њима је и Радмила Ђурић, припадница 63. падобранског батаљона. Њене другарице зову је Брат Рада, по традиционалном поздраву специјалне јединице Војске Србије. Радмила Ђурић има више од 2.000 скокова.

– И ја је доживљавам као брата – смеје се Ана.

Заједно с Јованом Ђиновић, Гораном и Јеленом Михајловић, Ана је 2007. године поставила прву женску формацију четири падобранкиње (4-LAY) у ваздуху, што значи да су скочиле с 3.000 метара из авиона „АН-2”, потом у слободном паду летеле 50 секунди, држећи се за руке, а затим се раздвојиле на 1.500 метара. Свака од њих отворила је падобран на безбедној висини од 1.200 до 1.000 метара. Вожња под куполом траје пет минута до приземљења.

– Падобранци кажу да купола служи само да се безбедно спустимо на земљу. Ми волимо само слободан пад – наставља Ана.

У међувремену, Горана и њена ћерка Јелена отишле су у Канаду. Али, ако су напустиле Србију, нису падобранство.

Недавно је Удружење жена летача Србије, уз помоћ Министарства одбране, Команде РВ и ПВО, уз сарадњу с Падобранским клубом „Архистратиг” из Београда и подршку Ваздухопловног савеза Србије, организовало Едукативни падобрански камп.

Када хоће да мењају фризуре, муштерије ме питају да ли сам скакала, јер тада знају да сам посебно инспирисана

– То је наш други камп. Први је био у Нишу, у новембру прошле године. На аеродрому у Батајници окупиле смо се по други пут и у сарадњи са Војском и Министарством одбране добиле хеликоптер „МИ-17” с посадом. Сврха овог кампа јесте да подигнемо безбедност падобранства на виши ниво, да усавршимо српске инструкторе и приближимо их светској методици и стандардизацији падобранских школа – прича Ана.

Најстарија падобранкиња чланица Удружења је Невенка Личина Мајнц, која има 80 година. У Бањалуци се одржава падобрански куп назван по њеном имену.

За Олгицу Лазић, председницу Удружења жена летача Србије, у падобранству има превише адреналина, па се не усуђује да скаче. Она је изабрала „опуштенију” варијанту: већ двадесетак година лети параглајдером. Удружење се финансира од чланарине, затим донација од ваздухопловних организација, као што су Контрола летења Србије и Црне Горе, београдски Аеродром „Никола Тесла” и ЈАТ техника. Те донације намењене су искључиво организацији авијатичарског бала.

– Желимо да вратимо традицију одржавања авијатичарског бала у просторијама зграде Аероклуба, коју су направили пилоти од награда које су добили на такмичењима у Европи. Међу чланицама Удружења је и шест жена пилота путничких авиона, од којих две раде у „Ер Србији” – напомиње Олгица Лазић.

Удружење је прошле године добило повељу Капетан Миша Анастасијевић за допринос ваздухопловству, коју додељују београдски и новосадски универзитет.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.