Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сусрет два генија

У филму „Мигел и Вилијам” редитељка Инес Парис показује како је могла да изгледа заједничка авантура двојице писаца заљубљених у исту девојку, за коју су обојица написала нека од својих најбољих дела
Инес Парис (Фото: архива Института Сервантес)

Обојица опчињени младом, лепом и духовитом Леонором де Виберо, љубитељком позоришта, неоствареном глумицом и вереницом остарелог шпанског војводе, у Кастиљи се, уочи њеног венчања, срећу средовечни Мигел де Сервантес, већ признати писац, и Вилијам Шекспир, још на почетку каријере. У чудноватим и комичним околностима, они се прво упуштају у књижевни, љубавни па и мачевалачки дуел, да би, на крају, помажући несташној, али племенитој Леонори, од супарника постали савезници. Што је најважније, ова авантура се судбоносно одразила и на њихово стваралаштво.

Немогући – или ипак могући? – сусрет двојице великана догодио се у филму „Мигел и Вилијам” редитељке и сценаристкиње Инес Парис, који је београдска публика (први пут) имала прилике да види у четвртак у Дому омладине, на ревији „Шпански метар” (наредног дана приказан је још један филм ове ауторке, црна комедија „Ноћ кад је моја мајка убила мог оца” која је 2016. на Филмском фестивалу у Малаги добила награду публике у званичној селекцији).

– Кад је филм требало први пут да буде приказан у Шпанији, пре десетак година, моје америчке колеге су, пуне ентузијазма, очекивале да ће млада публика похрлити да га види. Упозорила сам их да ће се сасвим извесно догодити супротно: већ на сам помен двојице писаца који су рођени средином 16. века, и обојица умрли 23. априла 1616, омладина ће побећи главом без обзира. Била сам у праву. Од седам филмова који сам досад снимила, овај је у Шпанији имао најмању гледаност – признаје редитељка после пројекције.

Каже да је идеју добила од продуцената, који су јој понудили да направи филм о сусрету Сервантеса и Шекспира, знајући да ће јој ова тема бити блиска, а за дивно чудо за снимање је обезбеђен и веома добар износ, шест милиона евра, што је реткост кад је реч о женским редитељима. Био је то њен трећи филм.

– Писање сценарија био је лакши део, јер сам студирала филозофију, и годинама учила о средњевековном позоришту, радила сам као глумица и помоћник режије у позоришту у Мадриду, а спремала сам докторску тезу о друштвеној важности барокног шпанског позоришта (коју, додуше, никад нисам одбранила). Дакле, одлично сам познавала епоху. За причу је био важан и положај жене у том добу, рецимо то што Леонора није могла да се оствари као глумица у Лондону, јер су у тадашњим позориштима у Енглеској могли да наступају само мушкарци, па и у женским улогама, док у Шпанији није постојало такво ограничење међу племством. То је био један од разлога зашто је будућа војвоткиња прихватила брачну понуду и вратила се у Кастиљу. Такође, у то доба није било жена писаца, оне су могле само да инспиришу мушке писце или да од њих наруче рукопис, што је Леонора и урадила на најбољи начин, подстичући Мигела и Вилијама да напишу за њу своја најбоља дела – објашњава Инес Парис.

Већи је изазов био представити ову двојицу генијалних писаца. Редитељка се определила за, како сматра, једину праву опцију, а то је да их прикаже као људе „од крви и меса”, мушкарце опхрване свим оним осећањима, врлинама, манама, жудњама и дилемама које су мучиле њихове савременике, а на које нису имуни ни данашњи уметници.

– Уместо о Сервантесу и Шекспиру, тако сам снимила филм о Мигелу и Вилијаму. Наравно, било је много техничких изазова које је, кад сам се већ определила за овакав приступ, требало решити током самог снимања. Рецимо, Шекспир, који се представио као Леонорин слуга, у кастиљском дворцу је смештен у шталу. Биле су тамо краве и свиње. Снимати са свињама није нимало лако, јер ако се превише узнемире, могу да доживе срчани удар! На платну се појављује и магарац кога јашу Шекспир и Санчо Панса. А магарац има ту особину да кад једном нешто уради има тенденцију да то понавља у недоглед... – са осмехом се Инес присећа снимања.

Њен филм, духовит и вишезначан, може се гледати на више нивоа. Први, површински, јесте барокна комедија каква би по форми одговарала времену у којем се одиграва. Други, дубљи ниво говори о томе како уметници, свесно или несвесно, могу да утичу једни на друге, у најбољем смислу.

– У овом случају, желела сам да покажем како је један озбиљан Шпанац, писац трагедија, кроз искуство дружења са неспутаним, веселим, младим Енглезом пожелео да у своја дела унесе хумор, а са друге стране како је аутор комедија из Лондона, после познанства са старијим колегом и свих перипетија које је са њим доживео, решио да почне да пише трагедије. Обојица су у том сусрету добила управо оно што им је недостајало да би постигли свој стваралачки врхунац. Тако су, слути гледалац, захваљујући том међусобном утицају, касније настала нека од њихових најпознатијих дела. Мислим да је то права порука филма – примећује редитељка.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.