Принудни управници од јула, по стану најмање 300 динара

Минимална накнада за принудне професионалне управнике биће 300 динара по стану и њу ће до краја јуна аминовати нови сазив Скупштине града, незванично сазнаје „Политика” у Градској управи. Тада би требало да буде познато и колико ће новца свака стамбена заједница да издваја за текуће и инвестиционо одржавање.

Одређивање ове тарифе за принудне управнике који су положили стручни испит и уписани су у регистар професионалних управника одрешиће руке комуналној инспекцији да кажњава стамбене зграде које ни пола године после законом прописаног рока за регистрацију вишеспратница нису изабрали шефа: управника из својих редова или професионалца.

Комунални инспектори од јануара по службеној дужности обилазе терен и до сада су у готово свим београдским општинама залепили обавештења, пописали нерегистроване стамбене заједнице и оне које ни самоиницијативно нити после опомене нису изабрале менаџмент објекта – ставили су на списак за принудну управу.

Казне за стамбене заједнице могу да буду од 5.000 до два милиона динара. Али, још није познато да ли ће после јуна, када град пропише вредност тарифе за професионалног управника и створи могућност за казне онима који их нису изабрали, власници станова и гаража заиста морати да плате за свој пропуст или ће их само натерати да скупљају новац за плату принудног управника. Он ће стамбеној заједници бити додељен са листе професионалаца и посао ће обављати све док се станари не организују и тај задатак не повере неком другом. Његове услуге мораће да плаћају уплатницом „Инфостана”.

Шампион у поштовању закона засад је Нови Београд. Власници станова у најмногољуднијој општини регистровали су 2.490 стамбених заједница, податак је из Јединствене евиденције која се налази на сајту Републичког геодетског завода. Следе га Звездара са 2.102 стамбене заједнице, Чукарица са 2.055, Врачар има 1.721, Палилула 1.598... док је у Сопоту свега њих 25.

– Ми смо свој део посла завршили и сада чекамо град да пропише накнаду за принудну управу. Око 130 зграда на територији општине није регистровано – каже Оливера Вишњић, начелница општинске управе Новог Београда.

Старограђани су изабрали управу у 1.300 зграда што је око 70 одсто свих вишеспратница у центру престонице, истиче Андреј Белингар из Старог града.

– Управници су углавном власници станова који су успели да нађу заједнички језик и тако избегну професионалног управника и још један намет за кућни буџет – додаје Белингар.

Недовољан број професионалних управника могао би да купи време оним Београђанима који већ годинама не успевају да се договоре око поделе власти и обавеза под својим кровом. Јер, у Србији је свега око 700 лиценцираних управника. Процене су да их је потребно најмање 15.000, а интересовање за обуку јењава, каже Дејан Туркаљ, директор предузећа „Мој управник”, кћерке фирме највеће словеначке компаније у области управљања и одржавања некретнина „СПЛ Љубљана”.

– Премало је професионалних управника и то ће бити проблем за увођење принудне управе. Људи су у почетку били еуфорични и у томе су видели брзу зараду, али када се ухвате у коштац са свим потешкоћама видe да је то озбиљан посао и да захтева и стручност и логистику. Наша фирма управља са 400 зграда, има 11 професионалних управника који нису домари него зграду повремено обилазе, реагују на захтеве власника станова и праве план и програм одржавања који достављају фирмама за одржавање – истиче Туркаљ.