Наследници богаташа мирно спавају

Домаћа судска пракса потпуно иде наруку новопеченим српским богаташима. Нарочито њиховим наследницима. Јер, све оно што су богаташи за живота стекли, одмах бива легализовано. Порески „анђео” не пита како је имовина стечена – легално или не. Довољно је да наследници првог реда – деца, жена или родитељи кажу: „То нам је оставио отац или муж” и – стиже аболиција. Нема потребе за било каквим доказивањем порекла имовине.

Шта, ипак, са том наслеђеном имовином, да ли се на њу плаћа порез?

– Не плаћа се порез, ма колика имовина била, иако умногоме мења имовинску карту наследника – каже Ђерђ Пап, порески саветник.

Непокретна имовина коју је наследио неко из првог реда постаје, ипак, основица за опорезивање имовине, али тек у следећој години од оставинске расправе. Ту имовину, каже Пап, наследник мора да пријави Пореској управи од 1. јануара следеће године. Једном опорезовано наследство никада се више не опорезује.

Друго је, међутим, питање наслеђеног новца или дрaгоцености. Шта са случајно пронађеним парама у сламарици за које наследници нису знали да постоје? Пап каже да то наследство „качи” Закон о порезу на доходак грађана. То значи, ако је покојник платио порез на тај скривени новац, као свој приход, његови наследници могу да „накриве капу”. Нема поновног опорезивања. Али, ако су то „сиве” паре, за које не постоји доказ о плаћеном порезу, наследници би, сматра Пап, требало да их пријаве оставинском суду, који би их на неки начин озваничио и поделио наследницима, а они у следећем кораку могу, али не морају, да их пријаве порезницима.

Наравно, постоји много варијанти које само живот може да режира, почев од тога да неко од наследника из првог реда прећути чињеницу да је пронашао ћуп са скривеним благом не само од државе, већ и од најближих сродника с којима би требало да га подели. Шта тада?

Пап каже да свако (не)дело кад-тад изађе на видело. А, како? Укрштањем података о расположивој имовини и оствареним приходима може да се дође до сазнања да је неко утајио порез, па и на наследство, али се то готово никада не дешава обичним људима са просечним примањима. Под лупом порезника могу се наћи наследници оних који су за живота имали неки уносан бизнис. Упокојени бизнисмени већ су регистровани у пореској управи. О њима постоји досије о примањима и плаћеним порезима. И ту нема много изненађења.

Не може неко да купи вилу на Дедињу, да вози скуп ауто, а да му годишњи приход буде испод опорезиве црте. Ове године она је „пала” на око 1,4 милиона динара. Може само под условом да постоји богати покојник, а да за живота није био познат порезницима. Одакле му паре? Наследник то не мора да доказује. Може да купи вилу на Дедињу и да се размеће парама, а ако му порезници закуцају на врата – хладно им саопшти да му је то наследство од маме, тате, мужа (жене)… И ту стаје свака прича. И о порезима и о пореклу имовине.

Код нас не постоји Закон о испитивању или доказивању порекла имовине, и ти „напипани” богати наследници могу мирно да спавају. Закона нема, дакле нема ни санкција.

Друга је ствар, каже Пап, што порезници имају на располагању Правилник о унакрсном испитивању прихода и вредности имовине, чија је основица 20 милиона динара или 200.000 евра, али тај подзаконски акт се такође из неког разлога не примењује. Обрни, окрени, све остаје на часној речи. А толика се помпа, каже Пап, била подигла око стварања базе података свих оних који су пријавили имовину вреднију од 200.000 евра.

За много већи број обичних пореских обвезника занимљиво је питање шта је са продајом наслеђеног стана од родитеља или супружника. Пореза на само наследство – нема. Али шта ако продамо стан? Ништа, ако за 60 дана купимо нову непокретност у противвредности продате имовине. Али, ако желимо да тај новац трошкаримо и да лагодно живимо, платићемо порез на капиталну добит од 20 одсто након 60 дана од продаје наследства, објашњавају у Пореској управи. У супротном, следе санкције за утају пореза.

-----------------------------------------------------------

Ко је ослобођен пореза

У Пореској управи Србије истичу да порез на наслеђе и поклон не  плаћајунаследници првог наследног реда – деца, брачни другови и родитељи оставиоца, односно поклонопримаоца. Порез не плаћа ни фонд и фондација на наслеђену или на поклоњену имовину која служи искључиво за намене фонда. Исто важи и за земљорадника другог наследног реда који наслеђује, односно прима на поклон имовину која му служи за обављање пољопривредне делатности, ако је са оставиоцем односно поклонодавцем непрекидно живео у домаћинству најмање једну годину пре смрти оставиоца, односно пријема поклона.

-----------------------------------------------------------

Мала стопа пореза

Порез на пренос апсолутних права по стопи од 2,5 одсто не плаћа се када се право својине на непокретности преноси на даваоца закључивањем уговора о доживотном издржавању. Основица пореза за све остало је тржишна вредност наслеђене имовине, која је умањена за износ дугова, које је порески обвезник дужан да исплати или да на други начин измири из наслеђене имовине, и то на дан настанка пореске обавезе. Основица пореза на поклон је тржишна вредност примљене имовине и то на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује Пореска управа.

Пореске стопе пореза на наслеђе и поклон су прогресивне, кажу у Пореској управи, па уколико се порески обвезник налази у другом наследном реду, порез на наслеђе и поклон плаћа се по стопама од два односно 2,5 одсто у зависности од вредности наследства, односно поклона.

На наслеђе или поклон у вредности до 300.000 динара пореска стопа је два, а преко овог износа зарачунава се стопа од 2,5 процента.Ако су порески обвезници у трећем и даљем наследном реду, односно ако чак нису ни у сродству са оставиоцем или поклонодавцем, порез на наслеђе и поклон плаћајупо стопи од 2,5 процента.