Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ускоро почиње изградња клинике „Дедиње 2”

Институт „Дедиње” добио дозволу за обављање трансплантације срца, најавио директор установе др Милован Бојић. – Договорена сарадња са Клиником за кардијалну хирургију КБЦ „Загреб”
Клиника за кардиоваскуларне болести „Дедиње” (Фото А. Васиљевић)

Изградња клинике „Дедиње 2” почеће ускоро, а са тим и развој процедура за лечење пацијената са срчаном слабошћу, међу којима је и трансплантација срца, најавио је јуче професор др Милован Бојић, директор Клинике за кардиоваскуларне болести „Дедиње”. Он је објаснио да имају дозволу за обављање трансплантације, али да немају доноре, и истакао да се на њиховој листи чекања налазе 54 пацијента којима је нови орган једини лек.

– Први смо покренули трансплантације срца, које су престале овде да се раде, као и уградњу механичких пумпи за срце. То смо запоставили, иако смо били лидери у овом делу региона. Сада желимо да то наставимо. Чекали смо проширење капацитета. За који месец прве машине ће почети да раде и кренуће изградња „Дедиња 2”. Планирамо да у новим околностима формирамо тим и екипу која ће решавати проблеме пацијената са срчаном слабошћу по принципима по којима је радио професор др Бојан Биочина, шеф Кардијалне хирургије загребачког Клиничко-болничког центра, што надмашује регионалне, па чак и европске оквире – нагласио је др Бојић.

Директор Института „Дедиње” појашњава да ће ускоро бити усвојен нови закон о трансплантацији органа, који ће им олакшати посао и у којем ће бити прецизирано где се све могу обављати трансплантације.

– Нико нас не зове да се договоримо о томе, а нама долазе чак и пацијенти из КЦС-а да се пријаве на нашу листу чекања на интервенцију, иако се код њих обавља пресађивање срца. Зашто је то тако – не знам.

Можда неко мисли да нисмо у стању то да радимо, а ми смо поносни на пацијента који већ 21 годину живи са новим срцем пресађеним код нас. У Хрватској, која има четири милиона становника, трансплантације се обављају у две клинике, „Ребру” и „Дубрави”, а код нас само у КЦС-у. Али уз поседовање дозволе и искуство које имамо, и ми би требало да почнемо да их обављамо – додао је др Бојић.

У овој установи јуче је договорена сарадња са Клиником за кардијалну хирургију КБЦ „Загреб”, која ће подразумевати размену стручних и научних сазнања, објављивање резултата рада, иновације медицинских програма и технологија. Др Бојан Биочина из Загреба, кардиохирург чије име стоји иза педесетак трансплантација срца и бројних других пионирских и веома успешних кардиозахвата, одржао је предавање за лекаре. Прву трансплантацију срца обавио је 30. септембра 1988. године. Он је за „Политику” појаснио да успех Хрватске, која је лидер по броју обављених пресађивања органа у односу на број становника, лежи у дугој традицији у обављању трансплантација, која се није прекидала.

– Сваки прекид у континуитету операција није добар, јер се изгубе људи, знање, ентузијазам. Од 2000. године држава је активно ушла у организацију програма, што је повећало активности и нас лекаре ослободило организацијских проблема. А још бољи резултати почињу да се бележе 2007. године, када је Хрватска ушла у организацију „Евротрансплант”. Проценат изгубљених органа тада је и додатно смањен. Међутим, у Хрватској број трансплантација више неће расти. Чињеница је да ће донора бити све мање и да се размишља о другим врстама помоћи пацијентима. На срећу, технологија замене срца напредује. На пример, у Немачкој се на пет уграђених механичких пумпи за срце обави једна трансплантација – истиче др Биочина и додаје да ће тако бити до тренутка када се очекује развој биолошких технологија.

Овај доајен у области трансплантације срца знање је стицао у Кембриџу, једном од водећих кардиоторакалних трансплантацијских центара у свету, а последњи пут предавање на Институту Дедиње одржао је давне 1987. године. Од велике помоћи је био када се у КЦС-у 2013. године успостављао програм пресађивања срца.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.