Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одлазак професора Предрага Бајчетића

Фото Т. Јањић

У Београду је синоћ, у 85. години, преминуо Предраг Бајчетић, угледни српски редитељ, продуцент и чувени професор који је одшколовао читаве генерације српских глумаца.

Предраг Бајчетић је био јединствен по свом професорском хабитусу и начину рада. Завршио је Академију за позоришну уметност у Београду 1956. у класи Хуга Клајна. У његовој класи на Факултету драмских уметности, где је радио од 1964, студирали су Војислав Брајовић, Светлана Бојковић, Тања Бошковић, Љиљана Драгутиновић, Никола Којо, Ана Софреновић, Катарина Радивојевић и многи други.

Током каријере Бајчетић режирао је у Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212, Народном позоришту, Телевизији Београд. Режирао је филмове „Пораз”, „Петак вече”, „Хајде да се играмо”… Радио је и у Норвешкој, где је у Ослу повремено држао семинаре за студенте глуме и режирао у Позоришту Ворт у Молдеу.

Строг и нежан истовремено, увек је тражио више, кажу његови студенти. Док је радио на представи, трагао је да открије онај прави и најсавременији израз за тај текст. На питање шта је то савремено у позоришту, једном приликом је рекао:

– Савремено је све што људе у гледалишту нагони на размишљање, што их бодри и оплемењује. Није савремено оно што дотрајава свој век, што обесхрабрује и понижава. Несавремено је оно што изазива досаду и учмалост; позориште које не проповеда своје идеје, јер их можда нема, редитељ и глумац који не живе данашњим ритмовима, не разумеју нове речи. Савремено је – оно што као ватра, као енергија струји са сцене. А пре и после свега – речи песника. Без песника позориште је само забава, оно је школа која ће нам досађивати придикама о хуманизму и лепим прошлим временима.

Родитељи педагози научили су га да „треба тихо, честито и скромно живети”, „да се мора урадити нешто пристојно”. – На пример, непристојно је појављивати се сваки час на телевизији и не говорити ништа. Ја се зато не појављујем, јер ми је то просто сујетна ствар – рекао је својевремено Предраг Бајчетић.

Према студентима је био, како су сами рекли, оштар и „љубавно немилосрдан”. Волео је да провоцира; био је „против” да би испровоцирао оног другог да каже зашто је „за”.

На његовим часовима је било игре и буђења спонтаности, да би полако завладала дисциплина и суочавање са собом кроз посебно темпиране задатке. „Бајчетићеве бебе” истицале су да су на Академију долазили помало горди, сами себи довољни, а онда би професор истинском посвећеношћу укротио њихове хировите природе и приближио бол од напетости постојања на сцени. Настојао да буду различити, а да говоре истим језиком.

Телеграм министра културе
У телеграму министра културе Владана Вукосављевића наведено је: „Бајчетић је као редитељ стасавао уз легендарна имена послератне театарске режије; свој траг оставио је и као филмски редитељ, али је главнину свог животног века провео свестрано формирајући генерације наших најбољих глумаца. Кроз глумачка остварења и сећања његових студената остаће и даље, дуго присутан.”

– Ја имам строге захтеве према себи и они то осете, али касније виде да нисам ја важан, него су та мерила која су изнад нас важна – рекао је Бајчетић у емисији „Док анђели спавају” Марине Рајевић Савић. Учио их је како да остану своји, а да разголите душу, како да стидљивост сакрију или да се с њом изборе, а опет, да не буду бестидни.

Његов дом, где је живео са супругом Бобом Благојевић (1947–2000), редитељком и писцем, за глумце је био уточиште. Они га знају и као врло искључивог, али не пропуштају да помену оно што су волели, а што се може свести под „Бајчетићев начин гледања на ствари”. Зато су у његову кућу улазили с бременом невоља и након дугих ноћних разговора излазили мекши, лакши самима себи.

Он и Боба, по много чему јединствен пар. Сам редитељ је, у ретким исповедним тренуцима, рекао да су прешли путању од заљубљености, преко љубави са свим неспоразумима и усамљивањима, стигли до „оног што је најдрагоценије, а то је врло брзо завладало међу нама, до неког апсолутног потпуног љубавног пријатељства, љубавног поштовања, прожимања и тражења себе у томе другоме”. Након Бобине смрти професор је радио на приређивању њених дела.

Време и место сахране Предрага Бајчетића биће накнадно објављени.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Siki
Profesore,laka Ti zemlja.Tvoji studenti treba da napisu nesto o Tebi.Bio si i ostao legendarni profesor

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.