Малинари држе под блокадом пут према Јадрану

ПРИЈЕПОЉЕ – Након што је одржан миран протест на којем су се малинарима обратили представници удружења произвођача из Ивањице, Ужица, Прибоја, Нове Вароши и Пријепоља, малинари су касно поподне блокирали магистрални пут ка Црној Гори.Интервенисала је саобраћајна полиција и, како незванично сазнаје Бета, најмање једно лице је приведено док је неколико њих задобило ударце пендреком.

Блокада магистралног пута и даље траје, а око 800 учесника протеста траже преговоре с представницима Владе Србије.

„Остајемо све док се не испуне наши захтеви”, једногласни су малинари.

„У Аранђеловцу су се састали хладњачари и представници осигуравајућих кућа и договорили се да цена не сме прећи 160 динара. Све се то ради иза леђа произвођача. Шта смо ми? Робови на свом имању, од детета које носи воду до човека који је 16 сати у малињаку”, каже Раденко Марић из Ивањице.

„Хладњача 'Југротрејд' из Ариља понудила је такозвану дневну цену од 50 динара, док хладњача 'ЕС Комерц' нуди 65 динара по килограму. Дневно формирање цена без могућности изравнавања до краја бербе за нас је неприхватљиво јер води до потпуног суноврата малине. У Пријепољу је ситуација катастрофална. У Бродареву је било повратника из иностранства који су се вратили и уложили новац у производњу. Сада опет напуштају вековна огњишта без наде у повратак”, каже Бобан Пурић из удружења „Лимска долина”.

Организатори протеста су најавили да ће остати на улици све до испуњења захтева. Затражена је и оставка министра пољопривреде Србије Бранислава Недимовића и укључење премијерке Ане Брнабић и председника Александра Вучића у решавање проблема.

У Пријепољу малинарство је постало најважнија грана пољопривреде. У 2014. години малина је засађена на 286 хектара, а 2015. године удвостручене су површине под засадом овог воћа (520 хектара). Откуп се повећао са 1.200 тона на 3.250 тона, па су приходи са милион и 800 хиљада, порасли на чак пет и по милиона евра. Са пријепољских плантажа прошле године убрано је око 4000 тона воћа. (Бета)

Почиње берба малина а још се не зна откупна цена

У Србији почиње берба малине, различите су процене о томе какав ће бити овогодишњи род, произвођачи очекују већи род, а хладњачари страхују да ће он бити мањи, док откупна цена још није позната.

Малинари из Прибоја и Пријепоља из удружења „Лимска долина” најављују за данас протест и блокаду магистралног пута ка Црној Гори и траже да аконтна откупна цену буде минимум од 180 до 200 динара.

Цена малине интересује и произвођаче и извознике, а директор Сектора за пољопривреду Привредне коморе Србије Вељко Јовановић каже за Танјуг да, као и код било које друге врсте воћа, цену малине одређује тржиште и на њу утичу бројни фактори и компоненте.

Међу њима су мануелни рад, улагања произвођача у што квалитетније малињаке на којима могу да се примене све агротехничке мере, али и улагања извозника у хладњаче.

„Реч је о огромним улагањима и наравно да она утичу на крајњу цену производа, али и гарантују квалитет”, наглашава Јовановић.

Како је навео, комплетна слика о берби, роду и стању на тржишту очекује се у августу, али прве процене су да ће род бити добар, јер је штета коју је град нанео усевима у западној Србији занемарљива у односу на укупну производњу малине у земљи.

Док поједини малинари очекују бољи род од прошлогодишњег, хладњачари из Златиборског округа процењују да ће он бити мањи за око 20 одсто у односу на 2017.

Скоро сва малина се извози на захтевно европско тржиште, док у Србији остане између један и два одсто укупног рода.

„Разлог су и навике потрошача и цене које су можда превисоке за домаћег потрошача, али и велика потражња у иностранству за нашом малином која је мотивисала бројне произвођаче у Србији да покрену производњу од које очигледно имају добру зараду”, каже Јовановић и додаје да се ове године може рачунати да извоз буде између 60.000 и 90.000 тона.

Протеклих година, додаје, могле су да се примете различите тенденције на тржишту и када је реч о цени малине и када је реч о захтеву потрошача.

„Све више се траже смрзнути миксеви, све мање сама малина роланд као смрзнута. Свакако да те тенденције утичу и на производњу и на цену. Српска производња не би требало да буде у проблему и далеко је од тога да је угрожена”, рекао је Јовановић.

Највише засада малина је у западној Србији где се традиционално узгаја сорта виламет, а Јовановић наводи да се последњих година сади и на територији Војводине која до сада није била карактеристична за малину, углавном сорте полка и полана које се до сада нису гајиле у Србији.

„Процењује се да у Војводини сада има око 1.000 хектара засада”, рекао је Јовановић.

Пољоприредник из села Варда у општини Косјерић Раде Радовановић очекује да ће овогодишњи род малине у том крају бити бољи од прошлогодишњег када је био мањи за око 30 одсто у односу на 2016. због снега који је пао крајем априла.

Три врсте малине - виламет, туламин и микер, које узгаја на око два хектара на обронцима Повлена, на надморској висини између 800 и 900 метара и за које има Глобал ГАП сертификат о здравом производу, продаје фирми из Ужица са којом, каже, има одличну сарадњу.

Прошле године свежа малина у том крају, који произведе око петине укупног рода у Србији, продавала се за 150 динара по килограму, а Радовановић наводи да ће ове године цену поново одредити тржиште које је, каже, сурово.

Поводом штрајкова и блокада путева због незадовољства малинара откупном ценом, Радовановић је рекао да нико никога не тера да сади малину, као што нико не може некога натерати да је купи по цени коју произвођач хоће.

Ове године није имао штету на усевима, о сваком уложеном динару води евиденцију, а по његовој рачуници улагања у малину, укључујући ђубриво, хемијске препарате и нафту, износе нешто мање од 80 динара по килограму рода.

Засаде је осигурао, а поред малине, на три хектара гаји црну и црвену рибизлу, дуњу, шљиву и јагоду, има компјутерско управљање системом за наводњавање „кап по кап” и ђубрење, као и мини хладњачу, а са сином, студентом Пољопривредног факултета, планира да отвори мини фабрику за прераду воћа.

Каже да до сада није добијао никакве субвенције од државе, те да је разочаран односом Министарства пољопривреде према произвођачима.

„Прошле године у јуну поднео сам захтев за набавку пољопривредне опреме, три дана сам прикупљао потребне папире. Никакав одговор до данас нисам добио”, каже Радовановић.

Слободан Кузмановић из ужичке хладњаче „Тргоагент” каже за Танјуг да је та фирма прошле године откупила око 2.000 тона малине из Бајине Баште, Ужица, Пожеге и Ариља, коју пласира на тржиште западне Европе, највише у Немачкој.

Још се, наводи, не зна овогодишња откупна цена, али да је очигледно да ће бити нижа него 2017. када је цена свеже малине по килограму била 150 динара.

„Ми не диктирамо откупну цену, већ купци. И даље је већа понуда од потражње”, рекао је Кузмановић и навео да је још остало и прошлогодишње малине.

У међувремену, а према писању Политике, Влада Србије одлучила је да формира радну групу за израду стратешког документа за унапређење производње и тржишта малине у Србији.

Радна група, како наводе, имаће 17 људи, међу којима је неколико експерата и професора са пољопривредних факултета, а највећим делом су у радној групи заступљени представници произвођача и хладњачара.

Група је формирана на годину дана и састајаће се најмање једном месечно, а треба да укаже на критичне тачке у тржишном ланцу производње малине, те да донесе мере за стратешко решавање постојећих проблема у малинарству. (Танјуг)