Среда, 18.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛАТЕЛИЈА

Шест јубилеја на маркама

Филателистичко издање „Уметност” садржи шест марака номиналних вредности од по 23 динара и три ФДЦ коверта, а штампано је у тиражу од по 15.000 примерака
(Фотографије Пошта Србије)

200 година од рођења Ивана Сергејевича Тургењева – Најзначајнији представник руског реализма, Иван Сергејевич Тургењев, приповедач и романописац, рођен је 9. новембра 1818. године у Орелу, недалеко од града Мценска. Опробао се у свим књижевним жанровима и постигао завидне успехе, посебно у романима, али је изнад свега био приповедач, ненадмашан у лирском приповедању. Прво дело, поему „Параша” је објавио 1843. Реалистично је приказивао животне прилике руских кметова и њихових господара, због чега је имао и неприлика с влашћу. Поводом смрти Николаја Гогоља написао је некролог који је, упркос забрани, штампан, због чега је осуђен на месец дана затвора, мада је прави повод у ствари била његова збирка приповедака „Ловчеви записи”. Позната његова дела су збирка новела „Ловчеви записи” (1852), романи „Руђин” (1856), „Племићко гнездо” (1859), „Очеви и деца” (1862) те збирка „Песме у прози” (1878). Уз Достојевског и Толстоја допринео је да руска књижевност добије светски статус, а његов роман „Очеви и деца” сматра се једним од најважнијих романа 19. века. Умро је 3. септембра 1883. године у Буживалу у Француској.

175 година од рођења Косте Трифковића – Књижевник Коста Трифковић родио се 20. октобра 1843. у Новом Саду. Гимназију је завршио у Ријеци, а правне науке студирао је у Дебрецину, Пожуну и Кошицама. Службовао је у Новом Саду, као градски бележник и сенатор, а бавио се и адвокатуром. Био је присталица и сарадник Милетићеве Народне странке. Био је потпредседник Матице српске, а свесрдно је помагао и рад Српског народног позоришта у Новом Саду; обновио је књижевни лист „Јавор”. Још у гимназији писао је песме по угледу на Бранка Радичевића и драмске саставе под утицајем Молијера, али је његова права списатељска вокација била комедија – творац је једночинки „Француско-пруски рат”, „На Бадњи дан”, „Честитам”, „Школски надзорник”, као и веселе игре у три чина, „Избирачица”. Иако је дошао као Стеријин наследник, Трифковић није наставио његову комедиографску нит. Уместо комедија карактера и нарави, Трифковић је писао комаде по узору на савремене француске комедиографе, негујући нову комедију, комедију заплета и интриге. Умро је у Новом Саду, 19. фебруара 1875.

Уметничка обрада марака: мр Марина Калезић, академски сликар

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.