Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Родитељство – скупо и компликовано „занимање”

Због огромног психолошког и финансијског притиска да се буде савршен, велики број родитеља остаје само на једном детету
Породица Срђана и Милијане из Бачке Паланке који имају десеторо деце. На фотографији је мајка Милијана са осморо деце док је двоје било у школи (Фото А. Васиљевић)

„Генерација савремене деце је најжељенија откако је света и века. Одрастају под стакленим звоном, са стерилизаторима, јонизаторима, беби-алармима и камерама, слушају Моцарта и певање китова због интелигенције и једу пробиотичке оброке из теглица како би се развијали по пропису. Њихови родитељи читају хиљаде страница разних приручника и магазина о одгајању деце како би обезбедили психичку стабилност својих потомака. Почели су да верују да се дете мора бесомучно хвалити и бодрити да не би постало губитник, да се не сме рећи ’не’ да се не би истраумирало и да се не сме изговорити оно традиционално ’зато што ја тако кажем’ јер ће оно, не дај боже, постати аутистично. Уместо да их васпитавају за сурову реалност, наши родитељи децу одгајају као да ће по навршеном пунолетству живети у Дизниленду.”

Овим речима Јована Папан, ауторка књиге „Политика за децу” и уредница сајта „Детињарије”, описује генерацију савремене деце, која су постала таоци виртуелних светова мобилних телефона и заробљеници дечјих соба и играоница у које их смештају родитељи, премрли од страха да баш њихово дете неки терориста не киднапује са ливаде.

Док су родитељи савремене деце одрастали у парку, без телохранитеља, носили кључ од стана око врата, пили воду са црева у дворишту, пењали се на дрво и падали са њега а да се због тога није звала хитна помоћ, тукли се и мирили без дечјег омбудсмана и славили рођендане у дечјој соби, уз минијатурне сендвиче са саламом, стиче се утисак да њихови наследници живе под стакленим звоном.

– Велики број родитеља данас страхује да пошаље дете само у школу, парк или превоз, јер су медији затрпани страшним причама о злочинима и несрећама које се дешавају најмлађима. Иако статистике показују да су случајеви сексуалног злостављања веома ретки и да шансе да се то деси износе један према милион, то не спречава људе да у сваком другом пролазнику виде потенцијалног манијака, педофила и убицу. Чак 80 одсто родитеља верује да данашња деца одрастају у много несигурнијем окружењу него раније и највише стрепе од саобраћаја и странаца, иако је број саобраћајних несрећа са дечјим жртвама преполовљен, а екстремни случајеви дечјих убистава и силовања су на истом нивоу као пре 50 година. Последица такве параноје јесте да деца одрастају у собама, играоницама у затвореним просторијама, сурфујући по интернету и играјући игрице. Када изађу напоље, њихове активности су строго контролисане и надзиране, било да су у парку или на тренингу. Истраживања говоре да само шест одсто америчке деце данас игра бејзбол на своју руку, односно ван клуба или школе, а продаја бицикала опала је за трећину за само десет година – констатује наша саговорница.

Јована Папан примећује да је и социјални живот малишана под сталном лупом родитеља, нарочито онај који би требало да буде најслободнији, а то су односи са вршњацима. У страху да дете не доживи неку врсту трауме или повреде од стране друге деце, уводе се стриктни кодекси понашања међу малишанима, а одрасли су уверени да морају спречити сваки конфликт, почев од обичног зачикавања и плажења језика, па до гуркања и дечје туче.

– Сви желимо да поштедимо децу било какве патње, било да је у питању одеран лакат или повређена сујета, али морамо имати на уму да су и лоша искуства саставни део живота и да су без њих деца потпуно неприпремљена за живот који их чека. Наши родитељи нису толико пажње посвећивали сукобима међу децом, свађе и туче су се дешавале у паралелном дечјем универзуму у који се старији нису претерано мешали. Количина насиља која се дешавала у школским двориштима током „безбрижних” осамдесетих била би довољна да недељама храни странице таблоида. Разлика је била у томе што тада није било довољно телефона којима би се деца снимала – наводи наша саговорница.

Јована Папан истиче да се држава раније није толико мешала у родитељство – маме и тате су своје наследнике васпитавали по узору на другу децу, имали су нормално радно време и цело поподне проводили са малишанима. Данас своју децу најчешће виђају тек крајем дана, јер често раде у две смене да би наследницима приуштили све што желе.

– Имати децу постало је исувише компликовано и захтевно. За почетак, некада није било нужно издвајати просечну зараду за дечји рођендан, узимати кредит за матурску хаљину и продавати породичну сребрнину за прославу пунолетства. Иако на полицама књижара никада није било више популарне психолошке литературе која од родитељства прави науку налик на нуклеарну физику, родитељи никад нису били више збуњени. Родитељство је постало ужасно скупо и компликовано „занимање”, а због огромног психолошког и финансијског притиска да се буде савршен, велики број родитеља остаје само на једном детету. Међутим, психолошка је истина да нема готових и универзалних рецепата за васпитање и нема савршених родитеља. Баш као што нема ни савршене деце – закључује Јована Папан. 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ljiljana Ljiljana
Sigurna sam da ce ovih desetoro dece biti spremnije za zivot nego ona deca sto rastu pod staklenim zvonom. Nek im je sa srecom.
Đorđe
"Ko žali prut mrzi na dušu sina svog," 1 Samuilova 1:25
Miloš
Eto, vidimo da se može. Nek su deca živa i zdrava.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.