Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: Херцег Нови

Осунчан, зелен и каскадан

Ко дође у залив Боке Которске, копном или морем, мора да посети град у најјужнијем фјорду Европе, позира на степеницама, слика се подно Сат куле у којем куца сатни механизам – из Београда
(Фото Туристичка организација Херцег Нови)

Читаоци нека не замере што је у наслову парафразирана реченица нобеловца Иве Андрића и повременог становника града ушушканог на најјужнијем фјорду Европе. О Херцег Новом он је написао да је град „вечитог зеленила, сунца и бројних скалинада”.

Ту је писац проводио зиме, десетак година, средином 20. века, са супругом Милицом Бабић, у кући на Топлој, окруженој баштом богатом са више десетина различитих врста биљака.

Од његовог описа забележеног пре више од пола века мало шта се променило. Број осунчаних дана током године, више од 220, остао је исти. Степеништа у центру као и она кривудава, урбанистички капиларна, наткривена магнолијама, зеленом лозом, широким листовима кивија, увек некако са завршетком на шеталишту уз Јадран, једино су још више углачана од људских стопа; не само становника којих је нешто више од 11.000 већ и гостију који су током лета и читаве године у Новом.

Биљну визуру некада адресе рибара и помораца, насељене према археолошким изворима у трећем веку пре наше ере, данас нарушава пошаст звана црвени палмин сурлаш. Препознатљив по бројним стаблима палми Херцег Нови данас изглед другачије – „ошишано”.

Врста инсекта која се често назива и азијски палмин жижак узрочник је десетковања високих стабала. Паркови „Бока”, онај у близини Завичајног музеја, као и зелена јавна површина на невидљивој граници са насељем Игало, остали су без разгранатих крошњи дугачких пера палме. Радници локалног комуналног предузећа од зиме и током пролећа секли су осушена стабла како би спречили даље ширење епидемије.

И власници приватних кућа у чијим двориштима су расле канарске датуле које је напала ова врста инсеката морали су најпре да ошишају бујне крошње, а ако како то није биле довољно морао је да се зачује звук моторних тестера.

Да ли за утеху или не, према речима Стевана Катића, председника општине Херцег Нови, уз све спроведене мере, за стабла једне врсте палми није било спаса.

– Епидемија сурлаша је последњих неколико година променила зелену визуру многим местима дуж обале Јадранског мора. Од Италије, Хрватске па ето и до југа где смо ми. Од те пошасти нисмо успели да се одбранимо. Примера ради, ни у Дубровнику више не можете да видите канарске палме – пореди Катић.

Зато се поноси на чињеницу да је град остао имун на „бетонизацију”, која је последњих година сустигла многе градове црногорског приморја. Како је Херцег Нови одувек био град пун зеленила, чини да је сечом једне врсте палми остао без знатног дела флоре.

На срећу, сурлаш воли да једе само ову врсту. Лепезасте палме су имуне, негују се друге врсте тропског  растиња, четинари, цвеће... по читавом граду.

Шетач једносмерним стрмим улицама и они у бољој кондицији који више воле да користе степенице, уједно пречице, могу да виде на свaком кораку како сами Новљани негују своје баште.

Ако су и ускраћени за класичну морску фотку – са рамом од палминог лишћа, посетиоци могу добар селфи, заједничку фотографију да направе у срцу старог града, на главном градском тргу над којим доминира Сат кула.

Подигнута за време турске владавине, средином 17. века, препознатљив је симбол Херцег Новог и један од најсликанијих мотива. На једном од унутрашњих зидова је спомен-плоча оснивачу града Твртку Првом Котроманићу.

Интересантно је да је од средине деведесетих година 20. века стари сатни механизам замењен електронским, поклоном града пријатеља – Београда, израђеним у земунској фабрици сатова.

Манастир Савина

Ушушкан у медитеранском зеленилу, крошњи пино дрвета и чокота лозе на два километра од центра града, у истоименом насељу налази се манастир Савина. Комплекс чине две цркве посвећене Светом Сави и Успењу Богородице као и манастирски конак. У ризници православног комплекса налазе се бројни предмети из историје и вредне књиге, чуване од 13. века. На једном од унутрашњих зидова велике цркве Успења Богородице је спомен-плоча која сведочи о боравку краља Александра Првог Карађорђевића, који је на своје последње државничко путовање кренуо управо из овог храма. У јесен 1934. године, 45-годишњи владар Краљевине Југославије из Савине се спустио у луку у Зеленики и укрцао на брод „Дубровник” којим је кренуо ка Француској, где је у Марсељу убијен. Овај манастир на територији новљанске општине тек је један од 89 верских објеката; укупно је 14 католичких и 75 православних цркава. Чак четвртина непокретних споменика културе државе Црне Горе налази се на територији Херцег Новог.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan
Sta je bilo sa kucom u Herceg Novom u koju je godinama dolazio nas jedini Nobelovac Ivo Andric. To se u napisu ne vidi . Kucu u Visegradu gde je proveo mladost poklonio je opstini u nameri da se ona pretvori u muzej ali opstina je prodala privatnom licu i od muzeja i dan danas nema nista. Veliki Srpski dobrotvor Arcibald Rajs ostavio je kucu u Topcideru . Posle njegove smrti drzava je protivno testamentu kucu prodala privatnim licima. Zato u popisu kulturnog nasleđa Srbije imamo bezbroj kuca narodnih heroja pod zastitom drzave. Oni prethodni mozda su bili moralno politicki nepodobni..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.