Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Срби и Хрвати у Паризу

Дубравко Гвоздановић и Фрањо Нађ виши су саветници хрватске фабрике пиштоља, пушака и бацача граната „ХС продукт” из Карловца, Хрватска. После првих реченица у разговору са њима, на штанду њихове фабрике на сајму оружја и војне опреме „Евросатори 2018” у Паризу, одмах сам видео да су заиста врсни стручњаци у области стрељачког наоружања. И да то о чему говоре воле толико страствено, да и хрватски Сабор мора да их консултује приликом усвајања сваког закона о ношењу, или само поседовању оружја.

Елем, фабрика „ХС продукт” из Карловца, која постоји од 1991. године као приватна компанија, остварила је до сада заиста фантастичне резултате. Продали су само на иностраном тржишту више од пет милиона пиштоља разних типова, од чега су у САД продавали годишње око 500.000 пиштоља у десетак верзија. Сада иностранству годишње укупно продају око 500.000 пиштоља разних типова. Њихова најновија аутоматска пушка ВХС-2 „бал пап” конфигурације и калибра 5,56 мм сада је стандардна пушка армије Хрватске, Ирака, Тогоа и специјалних снага Албаније. При чему је у Албанији избацила из употребе италијанску пушку „берета”, а пиштољ ХС је потиснуо пиштољ „берета-92”.

Фабрика из Карловца сарађује са нашом фабриком „Крушик” у производњи граната за подцевни бацач ВХС-БГ калибра 40 мм, при чему се тај подцевни бацач граната врло лако и брзо скида са пушке и навлачи на пиштољски рукохват чиме постаје засебно оружје. Нова хрватска аутоматска пушка ВХС-2 модуларног је типа и има невероватно отворену конфигурацију за нове модификације и додатне „играчке”. За фабрику која постоји тек од 1991. године то је заиста велики успех. Да успех не долази сам од себе сведочи и податак да фабрика у Карловцу у процесу  производње тренутно има 950 ЦНЦ машина, а у производњи, у фабричким  халама главну реч имају роботи. Иначе, пушке произведене у фабрици у Карловцу користе метке калибра 5,56 мм произведене у фабрици „Први партизан” из Ужица. Челик за пушке и пиштоље добијају из Словеније, баш као и наша компанија „Југоимпорт–СДПР”, која челик за самоходне хаубице калибра 155 мм „Нора Б-52”, „Александар” и борбена возила пешадије „Лазар-3” такође набавља из Словеније. Што би рекли неки, „ко нас то брате завади”.

Део изложеног наоружања „Југоимпорта СДПР“ у Паризу (Фото Марко Стојановић)

У сваком случају, искуства и начин пословања фабрике „ХС продукт” из Карловца треба изучити. Приватна фабрика која је почела ни из чега, без помоћи државе и без икакве пушкарске традиције и тржишта, продала је за 26 година пет милиона пиштоља широм света. То је успех за свако поштовање и могли бисмо ми у Србији доста тога да научимо од фабрике из Карловца.

Да сви данас теже некој врсти кооперације у производњи оружја и војне опреме потврдили су на „Евросаторију 2018” Немци и  Французи. Наиме, из нафталина је враћена стара идеја производње заједничког ЕУ тенка. Оно о чему се размишљало још пре 35 година сада је опет актуелно. Пројекат ЕМБТ, „европски главни борбени тенк” требало би да се заснива на платформи немачког тенка „Леопард-2А7” са куполом француског тенка „Леклерк”. Пројекат би требало да остваре компаније „Краус-Мафеи” и „Некстер дифенс систем”. Топ будућег заједничког ЕУ тенка би био калибра 120 мм, посада тенка имала би три члана. Уколико се остваре ти планови, први ЕУ тенкови очекују се у јединицама француске и немачке армије око 2035. године, што јасно показује да је увођење сложених борбених система и у армије високотехнолошки развијених држава дуготрајан процес.

На штанду „Југоимпорта-СДПР”  на „Евросаторију 2018” велику пажњу привлачио је беспилотни борбени хеликоптер „стршљен”, производ компаније „Југоимпорт–СДПР” и компаније „ЕДеПро” из Београда. Билтен сајма у броју од петка посветио је нашој летелици трећину стране. Наводи се да је наш „стршљен” направљен од композита, да га покреће турбо мотор „феникс-180” домаће производње, да носи 240 литара горива и 200 кг бојевог терета, да му је брзина 180 км на сат, да лети до висине од 4.000 метара, и да у ваздуху може да остане до четири сата лета. Елиса је направљена у Србији, а само зналци знају колико знања треба да се направи елиса за хеликоптер.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan
Evo, ja pi[em posle 2 godine od objavljivanja teksta. Srbija je i tada, a danas pogotovo više proizvodi od svih komšija kada je namenska industrija u pitanju. Ista je jedna od grana industrije koja nam donosi najviše profita.
sergije miletic
Koga to jos interesuje odakle hrvatska fabrika naoruzanja dobija "celik za puske i pistolje"?
Aleksandar Mihailović
Potencijali YU, kadrovski, inovativni, infrastrukturni , materijalni i svekoliki za proizvodnju vrhunskih i konkurentnih na svetskom tržištu borbenih sredstava, čak i onih najzahtevnijih, bili su ogromni a učešće vojne opreme i oružja u izvozu da YU nije razbijena bi bilo ubedljivo najveće od svih grana privrede. Tenk "Vihor", kamion TAM 150, zaštitna oprema, municija, neka artiljerijska oruđa, LBA i džepne podmornice su bili u samom vrhu svetskog kvaliteta. Da nam je materijalna baza bila kao Zapada po mnogim pitanjima bismo bili svetski lideri. Jedan od razloga da su nas razbili je i taj, a i opasnost da vladamo planetom u mnogim kolektivnim sportovima. Činjenica je da bi zajednička ekonomija, sa onim gigantima koje smo imali, bila neuporedivo bolja za sve, ali, nacionalšovinizam, ostrašćenost i pohlepa su učinili svoje, što su iskoristili mrzitelji vodeće nesvrstene države sveta da nas razbucaju uz pomoć trojanaca i malo para za jako duga vremena i sve svedu na minorne cuclatore.
Jeremija
Srbija je trebala da modernizuje fabrike traktora i priključnih mašina, a ne mašina za ubijanje i razaranje.
JorgeLB
Otkud Lazanskom ideja da je firma HS Produkt uspjela bez pomoći države? Naravno da je njihova sposobnost i znanje na prvom mjestu, ali bez dobre podrške min. obrane, unutarnjih poslova teško da bi ostvarili ovako impozantne rezultate. Počeli su pištoljem koji je u ono doba sankcija bio dobrodošao. Imao je čak i simpatično ime "Hvatski samokres 1", HS-1.
Jeremija
U srpskoj "namenskoj" industriji još vlada samoupravljanje. Kako među radnicima, tako i u upravi. Isti način razmišljanja im je kao i u nekadašnjoj Zastava automobili. Dodaš desni retrovizor i eto, novi tip vozila sa dodatkom "Lux" u oznaci. Ne znam dokle će, ali daleko neće u proizvodnji pješadijskog naoružanja. Učmalo i okamenjeno. Čudim se kako su odstupili od sistema Mauzer i prešli na Kalašnjikov. A mašinski park? Kao u Oliveru Tvistu skoro. HS (hrvatski samokres, iliti pištolj na srpski) se orjentirao na proizvodnju oružja sa malo materijala (puška, pištolj), a puno udjela kreativnog rada i vrhunske obrade. Velika cena "kilograma proizvoda", a to je mjera uspjeha. U Srbiji je to 20. vek. Vozila za NORU, Miloša? Pa gro opreme je uvoz; podvozje, pogonski agregat.... Ne vidim logiku u strategiji te industrije. Kako parirati Rusima, Njemcima, SAD, Turcima? A bez izvoza sve propada.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.