Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЕБРД разговара са Владом Србије о будућности Комерцијалне банке

Последњих година у овом делу Европе углавном се продају банке у проблемима, а не добре банке, па цене које су оне постигле тешко могу бити упоредиве
(Фото Д. Јевремовић)

Ален Пију, потпредседник Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), је у Београду рекао да се са Владом Србије разговара о продаји Комерцијалне банке у којој  ЕБРД има 24,4 одсто власништва. И Данијел Берг, одлазећи директор ове међународне финансијске институције за Србију, када је пре неколико година дошао на ту функцију најавио је да ће Комерцијална банка бити приватизована. Он одлази из наше земље, а највећа домаћа банка и друга по величини на тржишту је и даље у већинском државном власништву.

Премијерка Ана Брнабић је крајем прошле године рекла да су пред државом две опције: приватизација Комерцијалне банке, која мора бити започета до краја 2017. или ће ЕБРД, ИФЦ и остали акционари активирати своје право договорено 2006. године на основу којег би Влада Србије морала из буџета да им исплати гарантовани износ од око 252 милиона евра.

Дакле, ЕБРД, ИФЦ, Сведфонд и немачки ДЕГ фонд према уговору потписаном 2006. имају право да активирају такозвану пут опцију ако  држава не започне продају Комерцијалне банке пошто су од 2006. до 2009. године уложили 170 милиона евра у акције ове банке.

Активирање поменуте „пут” опције значи да је држава обавезна да купи њихове акције по унапред утврђеној цени ако они желе да их продају.

Акције Комерцијалне банке минулих дана су вределе око 1950 динара на Београдској берзи.

– Активирањем пут опције ови акционари  би добили 2,2 пута више новца по акцији. Тако да би за 41,5 одсто удела добили 252 милиона евра. Зато држави не остаје ништа друго него да покрене приватизацију– каже брокер Ненад Гујаничић.

ЕБРД је ушао у власничку структуру Комерцијалне банке 2006. године докапитализацијом од 70 милиона евра. Тај посао је водио Млађан Динкић, тадашњи министар финансија. План је био да у наредне три године ни држава ни ЕБРД не продају акције да би се ушло у приватизацију 2009. године. Уместо приватизације избија светска економска криза, а те године ЕБРД докапитализује Комерцијалну банку са још 50 милиона евра, а у власничку структуру улазе и ИФЦ (део Светске банке) са 40 милиона евра, немачки ДЕГ фонд са 20 милиона и шведски Сведфонд са 10 милиона евра. Држава се обавезала да докапитализује банку са још 110 милиона евра да не би изгубила проценат у власништву, што је и учинила 2012. године након неколико пробијених рокова. Одлучено је и да се банка не продаје док се не побољшају тржишни услови.

Тада је успостављен однос у коме држава има 41,7 одсто, ЕБРД 24,4 одсто, ИФЦ 10,1 одсто, ДЕГ 4,6 одсто и Свед фонд 2,3 одсто. Остатак је у рукама малих акционара.

Према писању медија од почетка је уговором дефинисан циљ да се банка прода и то тако да држава изгуби контролни пакет акција, што је конкретно и написано у обавештењу о приватизацији које држава треба да пошаље овим институцијама у случају приватизације.

У златна времена пре кризе,  2008. године вредност Комерцијалне банке је достизала и две милијарде евра с обзиром на цене акција на берзи.

Последњих година у овом делу Европе углавном се продају банке у проблемима, а не добре банке, па цене које су оне постигле тешко могу бити репер Комерцијалној банци. ОТП банка купила је Војвођанску од Националне банке Грчке за 125 милиона евра, а 2006. године Грци су купили ову банку за 385 милиона евра.

У случају приватизације највеће домаће банке  очекивано је да ће се јавност противити, као и сваки пут у случају продаје државних предузећа, и то посебно оних профитабилних. Према писању нашег листа Комерцијална банка позитивно послује и прошле године је имала профит од 8,1 милијарду динара.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandar Adzic
Vlada da odbije privatizaciju pa da vidimo da li ce ostali vlasnici koristiti navedenu opciju. Ne verujem da hoce jer je stvarna vrednost njihovog dela veca od opcije. Ako se odluce da to aktiviraju - drzava da plati - to ce se visestruko isplatiti.
Zoran R.
Okupacija...
М. Обрад Симовић
"...ЕБРД, ИФЦ и остали акционари активирати своје право договорено 2006. године на основу којег би Влада Србије морала из буџета да им исплати гарантовани износ од око 252 милиона евра". Онда је склопљен зеленашки уговор а садашња власт слеже раменима ...Све у складу са оним "где ја стадох, ти продужи"!
Nenad
Ako država ispusti iz ruku zadnju Banku u svom vlasništvu, a u stanom vlasništvu su sve ostale a ima ih podosta, šta preostaje narodu države Srbije? Samo strani mešetari i Narodna Banka. Mlađan Dinkić je krenuo sa uništavanjem domaćih banaka i sada imamo samo jednu banku u državnom vlasništvu koja je uzgred budi rečeno već odavno trebala da bude privatizovana, prema planovima stranih finansijsiskih centara moći, ali još nije. Neka niko ne pomisli da ovo ima veze sa teorijama zavere i tako tim. Ne jednostavno hoće da imaju pod kontrolom sam novac i na taj način će moći i da utiču i na izbor Vlada i Predsenika i na sve. Jer ko ima novac taj ima i moć a kada ostanemo bez zadnje banke u državnom vlasništvu, onda ćemo videti ko će vedriti i oblačiti Srbijom!
Славиша Гавриловић
Несхватљиво је какве су уговоре потписивали наши државни органи. Странци уплатили у акције 170 мил.евра, а сада траже да им се врате те паре плус 70 милиона евра. А банка пословала са губицима. Ово може да потпише само неко ко је у лудачкој кошуљи или ко се уградио у ових 70 милиона евра. Овдје има посла за тужилаштво.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.