Кановина посвета миру
Први пут после два века јавност је у прилици да види дело славног италијанског вајара Антонија Канове у Лондону. Скулптура „Биста мира” најзначајнијег представника неокласицизма Антонија Канове изложена је уочи аукције заказане за наредни месец у „Садебију”.
Ово новооткривено дело је до сада једини пут било изложено 1817, три године након настанка, у Краљевској академији у Лондону, и једно је од свега неколико скулптура које нису свој дом нашле у највећим светским музејима, већ се налазе у приватним колекцијама.
Занимљива је његова генеза, јер се после година рата и привременог затишја Канови чинило да је тема мира идеална за једно дело које ће поклонити пријатељу Џону Кембелу, познатијем као лорд Каудор. Исклесана у белом мермеру мир оваплоћује лепа, млада жена, још један од примера уметникових „идеалних глава”, које је често поклањао пријатељима и ктиторима. А Кембел је Канови био и једно и друго. Управо је захваљујући њему дошао до војводе од Бедфорда, који му је наручио „Три грације”, једно од уметникових ремек-дела, којим је, по Стендалу, створио нови тип лепоте.
Кановина посвета миру до Кембелове смрти 1821. имала је почасно место на имању Каудорових, у Пемброкширу. Међутим, наредних стотинак година кућа и имање су се ширили, као и уметничка колекција, а Канова је заборављен. Када је имање, уз богату колекцију продато 1962. године, дело италијанског неокласичара описано је само као „бела мермерна биста даме која носи дијадему”.
Актуелни власник дела „потрошио” је године на истраживање и доказивање аутентичности, а чак је успео да дође и до кључног доказа – писане коресподенције између Канове и Кембела.
„У питању је дело које је веома лично. Ово је Канова који ради само за себе, без ограничења да задовољи укус свог ктитора. Ово је његова визија суштине људске лепоте”, изјавио је Кристофер Мејсон из „Садебија”, додајући да очекује да ће дело на аукцији достићи цену од минимум 1,3 милиона долара.
Подсетимо, уметнички пут Антонија Канове (1757–1822) започет је у Венецији, у радионици Ђузепеа Бернардија. Већ као признат уметник, Канова напушта Венецију и настањује се у Риму 1780. где се придружује неокласичарском покрету. Углавном се у својим делима бави митолошким темама и женском лепотом, а када је Бајрон угледао његову мермерну бисту „Јелена Тројанска” у Венецији, која се данас налази у приватној колекцији и међу најлепшим је примерима уметникових „идеалних глава”, записао је: „Што природа може, али не чини, лепота и Канова могу”.
Наполеон га је изузетно ценио, дозволивши му да га оваплоти као „Марса миротворца”, да направи скулптуру његове мајке, назвавши је „Госпођа мајка”, али скулптура Наполеонове млађе сестре Паолине изазвала је „револуцију”. Надахнута Тицијановим Венерама и лежећим фигурама на саркофазима Кановина „Паолина Боргезе као Венера победница”, иако пример савршенства, изазвала је толики гнев Паолининог супруга Камила који ју је сакрио од свих, чак и од самог вајара, и која више од два века „почива” у римској вили-галерији Боргезе.
Предстојећа продаја скулптуре „Биста мира” изузетно је значајна, оценили су у „Садебију”, с обзиром на то да се мало његових дела чува у приватним колекцијама, као и да су аукције веома ретке. Додуше, прошлог новембра Кановина биста Жоакима Мире, Наполеоновог маршала и напуљског краља, продата је за 4,3 милиона долара.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
