Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
10 ПИТАЊА О ВРЕМЕНУ

Клима се није променила

Тропска лета одувек су се смењивала са свежим: анализе временских података указују на измену периода од приближно 35 година са чешћом појавом натпросечно врелих и прохладних дана у јулу, августу и септембру
(Фото Мирољуб Мијушковић)
(Фото Мирољуб Мијушковић)
(Фото Мирољуб Мијушковић)
(Фото Мирољуб Мијушковић)
(Фото Мирољуб Мијушковић)

Народ сматра да се нешто сумњиво догађа с временом, да су нестала некадашња годишња доба и да је превише временских катастрофа, а у Србију су стигли некада незамисливи тропски дани и ноћи. Метеоролози подсећају да је и раније време било непредвидиво и каткад веома опако, али да је вечита променљивост његова суштинска одлика.

Временске прилике су стална тема и стручних и комшијских разговора, али само тимови различитих специјалности изучавају овај феномен да би тачним прогнозама ублажили последице екстремних временских непогода.

Стога смо Недељку Тодоровићу, по стажу нашем најстаријем метеорологу, поставили актуелна, интригантна и најчешћа питања о клими и временским приликама.

1. Зашто изгледа да су време и временска прогноза тема у коју се сви разумеју?

Да би се разумела суштину догађања у атмосфери, потребно је много знања и искуства, а огромна већина грађана то не разуме. Од памтивека су људи посматрали време са страхопоштовањем, уочавали неке законитости да би их препознали у некој будућности, што је остало сачувано у народним веровањима. Праћење времена је исконска потреба сваког човека, мада се модерни човек прилично отуђио од природе.

2. Како настаје прогноза?

Израда прогнозе времена је само завршни посао чији су резултати видљиви јавности, а за прогностичаре ради огроман број делатника из струке. Основу чине осматрачки подаци с метеоролошких станица, подаци сондирања атмосфере по висини балонима са инструментима, сателитски и радарски снимци. У другом кораку сви подаци се анализирају да би се време сагледало подручју континента, државе, као што је Србија, или у локалном простору, као што је Београд. Метеоролог сагледава тренутно стање времена, користи резултате моделовања за неколико сати или дана унапред и на основу разумевања свих тих података и стеченог знања одређује метеоролошке параметре за неки рок унапред.

3. Сви критикују метеорологе када лоше процене временска збивања. Зашто прогностичар греши?

Већина критика настаје због неразумевања суштине атмосферских процеса и могућности прогнозирања. Ретке су прогнозе које се стопостотно остварују. Нормално, грађани примете највеће одступање. Одступање у прогнози за један дан унапред износи само око десет процената, па се може рећи да је она и најприближнија.

4. Чини се да сте овога пролећа често „погађали” шта ће се дешавати у променљивим временским околностима?

Свака сезона има карактеристично време. Зими преовлађују облачни, кишни, снежни, ветровити и магловити дани, лети пак сунчани и врели, прошарани пљусковима, грмљавином па и непогодама. И у свакој сезони су сталне промене, врло ретко се споји више од три дана истог типа времена. Изазов прогнозирања постоји у свакој прилици јер одређена временска ситуација није никад иста.

5. Протеклих неколико година практично из зиме улазимо у лето. Нема четири годишња доба како стоји у дефиницији континенталне климе. Шта се догодило?

Временске прилике не поклапају се са астрономском поделом годишњих доба, а одступања постоје – од године до године. На пример, ове 2018. године април је био топао као мај, а 2016. фебруар је личио на март, јануар 2007. био је топао као март те године. Постоје и другачија одступања, у априлу 1997. било је хладно као у марту, у Београду и већини места Србије падао је снег око 20. априла. Али, кад се посматра дужи низ година, суштинских одступања нема, клима се није променила, а одступања у појединим месецима само су временске епизоде које управо карактеришу нашу климу.

(Фото Анђелко Васиљевић)

6. Већ по навици страхујемо од дугих тропских таласа и питамо се где су нестала нормална топла лета?

Свако наше лето је „нормално”, јер је већ неко слично забележено у претходним деценијама. Нормално не би било да лети буде снега и мраза. Низ од 130 година колико трају мерења у Београду је релативно кратак и нормално је да се у неким годинама забележе рекордне вредности неких параметара, али то не значи да се променила клима. Смена топлих и свежих лета одувек постоји. Анализа показује да се смењују периоди у трајању од приближно 35 година са чешћом појавом натпросечно топлих и „свежих” лета.

То не значи да у „топлом периоду” није било свежих, нити да у „свежем” није било топлих. Само детаљна анализа примећује осцилације од плус-минус један степен средњих вредности тих периода. Практично гледано, сва наша лета су „тропска”, нема лета да температура не прелази 30 степени, а то су тропски дани по климатолошкој дефиницији. Просечан број таквих дана у Београду је 33, а било их је 80 у екстремно топлом лету 2012, а само 21 у „свежем” лету 2014. Сама дефиниција је збуњујућа, јер су у Србији летње температуре углавном више од оних у тропима, тако да у многим случајевима није примерено говорити о тропским врућинама.

7. Зашто је Београд лети често међу најтоплијим градовима у Европи?

То је особина наше умереноконтиненталне климе. Идући ка југу у област Средоземља, температуре су у принципу више. Свако мерно место има своје посебности условљене амбијентом. Насеља на самој обали мора (Средоземља) мање су топла од Београда јер температура мора (нижа од 30 степени) „хлади” ваздух, док се ваздух у Београду загрева од чврсте подлоге (земља) која је знатно топлија (достиже 50 степени) од ваздуха и наравно од мора. Међутим, ако се мерно место у области Средоземља налази мало даље од обале мора, оно је топлије од Београда. Херцеговина и долина Зете (Подгорица) топлији су од Београда и од места уз обалу мора. Београд је у много случајева топлији од других места у Србији јер постоји ефекат „топлотног градског острва” услед великих површина под асфалтом и бетоном који додатно загревају ваздух.

8. Откуда кошава код нас?

То је локални ветар карактеристичан само за један део Србије (Војводина, Поморавље, Београд, део Шумадије, део доњег Подунавља). Настаје струјањем ваздуха из Влашке низије (долина Дунава) преко гребена Карпата у источној Србији. Ово струјање је условљено расподелом притиска, циклона у Средоземљу и антициклона у источној Европи. То је карактеристично за хладну половину године и тада је кошава чешћа.

9. Зашто се време у Тимочкој крајини често разликује од времена у осталим пределима Србије?

Не разликује се у стабилној ситуацији, у време антициклона и када нема ветра. Разлог да се време разликује лежи у Карпатима, који одвајају Тимочку крајину од већег дела Србије. Када преовлађује западно струјање у већем делу Србије је облачно с кишом, а у Тимочкој крајини постоји фенски ефекат који мало повећава температуру ваздуха, смањује облачност (нема кише), условљава разведравање и повећава брзину ветра. Супротно томе, када дува источни и југоисточни ветар, у Тимочкој крајини је хладније, ветар је слаб или га нема, сем на гребенском делу Карпата, облачно је, сипи киша, зими снег или је магловито. Истовремено, с друге стране гребена Карпата, у већем делу Србије је топлије, у кошавском подручју дува јак, у јужном Банату и олујни ветар ( јер је тај предео најближи падинама Карпата), углавном је ведро или бар суво, а на југозападу Србије обично почиње наоблачење с кишом. Ова типична ситуација карактеристична је за хладну половину године и има своје варијанте.

10. Париским споразумом већина земаља света сагласна је са тврдњом да се клима глобално мења (прегрева), и то заслугом човека који загађује атмосферу угљен-диоксидом итд. Има и доста гласова метео-стручњака који не мисле тако. Шта мислите ви као наш најстарији и најискуснији метеоролог?

С Париским и другим споразумима о клими сагласна ја већина држава, али није већина стручњака из те области. Сам назив „Међувладин панел о климатским променама” каже да је то политичко тело, на њему учествују представници држава, то није научни скуп стручњака. На тим конференцијама има стручњака, али они су прошли филтер подобности и у својим ставовима су једногласни. На таквим скуповима стручњаци који другачије мисле немају приступ, а то није наука, тако да су ставови и закључци с таквих конференција под сумњом. У стручним часописима још постоји „тиха дискриминација” критичара у односу на оне који мисле другачије. У Србији а и широм света постоји много стручњака који јаким научним аргументима оповргавају хипотезу да човек мења климу повећањем концентрације угљен-диоксида и других гасова са ефектом стаклене баште. Заинтересовани могу да сазнају о том другачијем научном објашњењу на разним интернет сајтовима и у извештајима са понеке конференције. Мене је сопствено основно разумевање природе уверило да човек не може да мења климу, а може незнатно да утиче на њу (модификацијама) на микроплану. На пример, може да исече шуму или да засади нову, да прави велике градове итд. А човек понајвише загађује природну средину, и ваздух и воду и земљиште. То загађење није промена климе. Проучавам везу активности Сунца и времена и климе на Земљи и сматрам да је то пут за објашњење и разумевање процеса у атмосфери.

Овог лета без екстремних врућина

– Тешко је рећи већ сада какво ће нам бити лето 2018. Прогноза за неколико месеци унапред прилично је незахвална јер нема поуздане методологије, процена се своди само на одређену вероватноћу, а она каже да би лето пред нама требало да буде мало топлије од просечног, али не и екстремно топло као претходно лето. Можемо очекивати и неколико екстремно топлих дана с температурама изнад 35 степени. Јун ће бити топао, али делом и веома променљив. Иако не би требало да буде сушно, као 2017. у појединим јунским и јулским епизодама нестабилног времена, могуће су изненадне падавине, пљускови па и градоносно невреме. Крај јуна ће бити топао, али делом и веома променљив. Иако не би требало да буде сушно, као 2017. у појединим јунским и јулским епизодама нестабилног времена, могуће су изненадне падавине, пљускови па и градоносно невреме. Најстабилнији биће август – опрезан је у прогнози Тодоровић.

Најтеже је предвидети пљусак

– Најчешћа одступања од прогнозе јављају се у променљивим ситуацијама (када владају циклони и низак притисак): кад одступи један параметар, он повлачи за собом и друге. На пример, мало више облака узрокује и мало нижу температуру од прогнозиране. Најзахтевније је предвидети трајање и јачину падавина. Немогуће је предвидети тачну локацију стварања облака који доноси летњи пљусак с грмљавином. Када је стабилна ситуација (антициклони – висок притисак) временске прилике су сличне из дана у дан, на пример у периоду бабљег (Михољског) лета – подсећа Недељко Тодоровић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Neša
O svemu naširoko i nadugačko, o Harpu ni reči.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.