Србија је богата сиромашним шумама

– Према мишљењу неких савремених аутора и стручњака, у Европи је препознато више од 300 функција шума. Шума је са једне стране извор за добијање дрвета и хране уопште, али истовремено позитивно утиче и на воду, земљиште, ваздух, културу и друштво, очување природе, а има и своју економску функцију. Шуме спречавају и смањују ерозију, оне су филтери за воду, али и изворишта чисте воде. Повећавају плодност земљишта, апсорбују буку и прашину и позитивно утичу на климатске промене. Такође, то је простор за рекреацију. Кад је реч о културним функцијама, много традиционалних обичаја у нашој култури везано је за шуму, а историјски, не може се оспорити улога шума у одбрани земље, шума је многима сачувала главе – наводи наш саговорник.

Стање шума једне нације је слика у огледалу културних, економских и историјских догађаја у једној земљи. Сваки рат, економску кризу шума „плати”, и то има своје последице.

– Груба слика стања шума у Србији показује да је у 18. и 19. веку постојао јак процес „пољопривредизације”, када су људи крчили шуме да би претворили земљиште у пашњаке. Пре тога 75 одсто територије Србије је било под шумама. Пред Други светски рат тај проценат је пао на 17,6 одсто. Пре педесет година, великим акцијама пошумљавања које су у то време покренуте, али и паралелним смањењем броја људи и стоке у руралним пределима, шума је поново кренула да осваја оне просторе са којих је била искрчена. Неке процене кажу да сукцесијом годишње добијамо око пет до седам хиљада хектара нових шума. Епилог ових процеса је да се, према подацима из 2007, шумовитост Србије повећала на око 30 одсто. Од тога, централна Србија је на нивоу од 37 одсто, а Војводина има шест одсто. На пример, у Мајданпеку је шумовитост 75 одсто и ускоро ћемо доћи у ситуацију да ливаде штитимо од шума, а у Кикинди мање од један одсто. Да бисмо имали прецизне податке о стању код нас, ове године крећемо у пројекат националне инвентуре шуме – каже директор Управе за шуме, напомињући да је, осим степена шумовитости, важан и квалитет.

Високе природне састојине шума настале из семена су биолошки, еколошки и привредно вредне. Међутим, у Србији су скоро две трећине, углавном у приватном власништву, изданачке шуме – пањаче, настале на местима где је спроведена чиста сеча и онда из пања никло дрво које нема потенцијал да буде висококвалитетно. Ако се узме у обзир да је нешто више од половине свих шума у приватном власништву, јасно је због чега се често каже да је „Србија богата сиромашним шумама”.

– Основна карактеристика наших приватних шума су изузетно уситњени поседи, па је предуслов за напредак удруживање приватних власника шума, што представља најприоритетнији изазов. За сада имамо 15 удружења власника шума – објашњава наш саговорник, уз опаску да је велико учешће и престарелих, презрелих шума, које скоро да немају прираста. Добрим газдовањем шумама повећава се њихова стабилност и отпорност на климатске екстреме (ветар, лед, суша). Истовремено се повећава и техничка вредност дрвета, а тиме, касније, и додата вредност која се ствара од коришћења шума. Само 16,5 одсто од нето сече у Србији је техничко дрво, док 83,5 одсто чини дрво ниског квалитета, које се користи за енергију и сировину за плоче – има ниску вредност и низак капацитет стварања додате вредности.

Разлог за овакво стање је колапс тржишта деведесетих година. Угасили су се „Матроз" и „Вискоза” из Лознице који су и сами имали потражњу од око 1,6 милиона кубика. На то би требало додати потребе некадашњих фабрика плоча, папирне индустрије...

– Потражња на тржишту дрвета ниског квалитета смањила се за око 2,5 милиона кубика. То је оно што се добија такозваном проредном сечом и сечом у изданачким шумама, јер се није знало шта са тим дрветом. Међутим, последњих година почиње опоравак индустрије плоча и расте потражња за енергетским дрветом, а из угла еколога почиње и дугорочно везивање угљен-диоксида, што је врло важно за ублажавање глобалног загревања. Ипак, нема сумње да шумска производња генерално није економски исплатива, па је јасно зашто се држава бави шумама: због њихових преосталих 299 функција – закључује Стаматовић.