Недеља, 16.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јеменске избеглице беже и у Јужну Кореју

Туристичко острво Чеџу ново је уточиште 561 мигранта са југозапада Арабијског полуострва. – Четврт милиона Јужнокорејаца захтева од Сеула да заустави прилив избеглица
Избеглице из Јемена (фото АП)

Директним летом Куала Лумпур – Чеџу више од 500 избеглица из Јемена стигло је ове године на највеће острво Јужне Кореје отварајући ново поглавље глобалне мигрантске кризе, далеко од њеног жаришта у Европи.  Тим поводом, омиљено летовалиште азијских путника на меденом месецу, Чеџу је ових дана арена велике кампање против наглог скока броја придошлица са крајњег југозапада Арабијског полуострва, и то са неизвесним исходом.

Колико 2015. – у време велике мигрантске кризе у Европи, и оружане интервенције групе сунитских држава против шиитских побуњеника у Јемену, избеглице из те убоге арапске државе нису ни помишљале на Јужну Кореју. Идуће, 2016. године тек седам избеглица из Јемена стигло је до Чеџуа. Лане је авио-пут дуг 4.272 километра прешло четрдесет двоје Јеменаца. А, онда је нискобуџетна „ Ер Азија” прошлог децембра отворила линију Куала Лумпур –Чеџу са ценом повратне карте од свега 70 америчких долара.

Којим је рутама 561 становника Јемена отишао са обода Арабијске пустиње до главног града Малезије (тај крак путовања дуг је око 6.000 километара), остаје за сада тајна. Оно што јесте познато је да је више од 250.000 Јужнокорејаца ових дана потписало онлајн петицију захтевајући од званичног Сеула да прекине даљи прихват избеглица из Јемена.

Колико избеглица из најсиромашније државе арапског света може себи да приушти интерконтинентални бег на крајњи исток Азије неизвесно је, као и даља судбина оних који су се тамо већ обрели.

Како год било, пребези из Јемена већ на тлу Јужне Кореје, свакако су срећније судбине од својих сународника који су остали у домовини.

Наиме, Јемен је, по оцени УН, поприште „највеће овогодишње хуманитарне кризе на свету”. Светска организација истовремено процењује да би у текућој бици за стратешку луку Ходеида у Јемену, могло да погине чак 250.000 цивила.

Колико би Јеменаца пожелело да из Ходеиде истовремено побегне било куда: ка централном Медитерану или Чеџуу у овом тренутку нема поузданих процена.

Тако сада, док ЕУ разматра како да додатно ограничи кретање избеглица и тражилаца азила по Европи, на другом крају света, у Јемену, у току је брутални ратни окршај надомак стратешког поморског пролаза између Азије и Медитерана. Из Индијског океана пут Суеца и назад, недалеко од Ходеиде, годишње прође преко 30.000 цивилних бродова и танкера.

На страну судбина пола милиона становника луке дубоког газа, онај ко контролише Ходеиду има надзор над једним од кључних глобалних путева нафте, наводи амерички истраживачки центар „Пју”.

Упркос виталној позицији Јемена на карти глобалног бизниса, и хуманитарних апела УН, свет одавно не мари превише за дугогодишњи ратни окршај у Јемену у коме је погинуло на десетине хиљада цивила, око 20 милиона становника остало је без довољно хране и воде, где на сваких десет минута умре по једно дете и то од излечивих болести.

У међувремену, преко два милиона Јеменаца насилно је расељено: већином унутар државе, док је веома мали број успео да отплови до Сомалије, Џибутија и – Чеџуа.

Путовање од Јемена до Чеџуа зналачки је осмишљено.

Од 2002. до 1. јуна ове године, туристи су на овом острву могли да остану 90 дана без визе. Ово правило, уведено ради развоја туризма није важило једино за путнике из 11 држава ( попут Сирије и Ирана), међу којима до почетка овог месеца није био Јемен.

Са овом путном олакшицом, придошлице из Јемена успеле су без икаквих бирократских зачкољица да ове године поднесу 519 захтева за азил. То стога што је Јужна Кореја 2013, као прва земља у Азији, усвојила закон који тражиоцима азила омогућава да на аеродрому поднесу одговарајући захтев, а затим добију одговарајућу правну помоћ све до коначне одлуке власти.

У ранијој пракси решавање захтева за азил у Јужној Кореји трајало је годинама. У том периоду тражиоцима је било дозвољено не само слободно кретање по земљи, већ и да се пола године након подношења захтева запошљавају.

Са мањком јевтине радне снаге, и сећањима на горка избегличка искуства из времена корејских ратова половином прошлог века, домаћини су Јеменце ове године најпре прихватили раширених руку. Када су становници Чеџуа увидели да је Јеменаца све више, расположење је почело да се мења, што због безбедносних стрепњи, што због конкуренције на тржишту рада.

Колико 30. априла министарство правде у Сеулу забранило је пристиглим јеменским избеглицама да напуштају Чеџу. Затим 1. јуна, Јемен је увршћен на списак држава чије становништво пре уласка у Јужну Кореју мора да набави одговарајућу визу. Уз једну олакшицу. Наиме, ако Јеменци некако успеју да се домогну аеродрома на Чеџуу, онда и по новом, могу да уђу у процедуру за азил.

До азила у Јужној Кореји, иначе, није једноставно стићи.

Од 32.733 захтева за азил који су странци из разних разлога затражили у Јужној Кореји од 1994. године, до сада је позитивно решено „ око 800” то јест око 2,4 одсто, наводи „Korea JoongAng Daily”.

Шта ће даље бити са Јеменцима пристиглим на Чеџу, након заоштравања државног правилника, неизвесно је. У међувремену,  Мун Џае Ин, председник Јужне Кореје има законску обавезу да се изјасни по захтевима петиције коју је против даљег прилива избеглица из Јемена потписало преко 250.000 особа.

Што се власти на Чеџуу тиче, аутономна власт вулканског острва најављује да би Јеменцима дозволила останак из „ хуманитарних разлога”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoki
Jemenske i Somalijske izbeglice su stigle osim Koreje i u Australiju pre nekoliko godina. To ne bi bio nikakav problem, vec naprotiv pruzena ruka i ljudska solidarnost, da se vecina njihovih mladih nije organizovala u vece bande koje prebijaju ljude i pljackaju po Melburnu. Kao sto rece jedan anoniman od njih, u kratkom intrvju na lokalnoj TV stanici, ovde nam je sve tako dostupno, da nema potrebe da radimo. Verujem da ce Korejanci uspeti da nadju nacin da im promene misljenje i da shvate da se samo radom a ne pljackom zaradjuje novac.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.