Криза „Агрокора” дрма и српске фирме

Упркос уверавањима српских државних званичника да се најздравији део „Агрокора” налази у Србији и да се дужничка криза овог хрватског концерна неће одразити на компаније које послују у нашој земљи, „Фриком” и „Дијамант” погоршали су своје пословне резултате.

Како показују подаци из финансијских извештаја за 2017. годину, који су јавно доступни на сајту Агенције за привредне регистре (АПР), „Дијамант” је на крају прошле године остварио нето губитак 229 милиона динара. Претходне године компанија је била у плусу 686 милиона динара. Губицима ове компаније сасвим сигурно допринела је прошлогодишња суша која је задесила Србију и одразила се на производњу уља.

Компанија „Фриком” успела је да остане у плусу, па је годину завршила са 226 милиона динара нето добити.

Ипак, то је скоро седам пута гори резултат од оног који је остварен на крају претходне године када је ова индустрија смрзнуте хране имала нето добит од 1,52 милијарде динара.

Обе компаније су, како може да се види из њихових финансијских извештаја, смањивале број запослених. Тако је просечан број запослених у „Фрикому” у 2017. години био 910, док је у 2016. години износио 982 радника. Нешто краћи био је и платни списак „Дијаманта” јер је број запослених са 731 пао на 672 радника на крају 2017. године.

Финансијски извештај „Меркатора С” у оквиру кога послују „Рода” и „Идеја” још није објављен, а претходне 2016. године ова компанија била је у минусу.

Ипак, било је и фирми које послују под капом „Агрокора” које су успеле да побољшају пословање. „Мг мивела” је, на пример, из минуса од 39 милиона прешла у плус од 82 милиона динара. Чак је и број запослених повећан са 89 на 95 радника.

Ипак, како показује текст нагодбе који је недавно објављен, „Фриком” и „Дијамант” налазе се на списку топ највреднијих  20 компанија из система „Агрокор”. Имовина „Фрикома” у Србији процењена је на 164,7 милиона евра, док „Дијамант” вреди 87 милиона евра.

Одлучујућа утакмица о судбини хрватског „Агрокора” играла се у дворани Кошаркашког центра „Дражен Петровић” у Загребу где се одржавало рочиште на ком су повериоци концерна гласали о нагодби коју је предложио принудни управник Фабрис Перушко.

Због великог броја поверилаца гласање се није обавило дизањем руке, него уз помоћ мобилне апликације.

На рочиште су позвани сви повериоци, при чему њих укупно 3.069 има отворена потраживања с којима могу да гласају. Рочиште је одлуком Трговачког суда било затворено за јавност. Право гласа имају сви присутни, што значи и повериоци оспорених потраживања, независно од тога да ли им је потраживање оспорио ванредни повереник или неко од других поверилаца.

Хрватски медији писали су да су се на почетку рочишта појавили приговори представника и предузећа због нетачно уписаних потраживања. Адвокат „Агрокора” је рекао да је реч о грешци „у писању и рачунању”. У приговорима и жалбама поверилаца наведени су износи потраживања који се разликују од уписаних у тексту нагодбе, а који се крећу и до 12,44 милиона евра.

На датум подношења нагодне обавезе концерна процењене су на око 6,7 милијарди евра. Текст нагодбе предвиђа да највећи појединачни власник концерна са 39,2 одсто удела буде руска Сбербанка. Власници обвезница које је својевремено емитовао Ивица Тодорић имаће 24,9 одсто удела, док ће хрватске банке добити  15,3 одсто. Текстом нагодбе предложено је да руска ВТБ банка добије 7,5 одсто, а добављачи свега 4,7 одсто „Агрокора”.

Како је „Политика” већ писала, овај хрватски концерн новац дугује и српским фирмама. Тако се, на пример, на списку поверилаца овог хрватског концерна налази и пожаревачки „Бамби”, Ђенерали осигурање, али и компанија „Ауточачак”.

Када је реч о привременим мерама, које су издавали надлежни српски судови, највише поступака покренула је руска Сбербанка. Два поступка, како може да се види из табеле, покренула је и банка Интеза, о чему је „Политика” већ писала.

Такође, нагодбом се предвиђа и да се „Агрокорова” имовина пренесе на нову компанију. Реч је холдингу са седиштем у Холандији који ће преузети пословање свих „Агрокорових” фирми, али без обавеза које су настале пре увођења принудне управе.