„Велика Србија” на кружни ток, маршал пред музеј

– Ипак, ако изузмемо спомен-плоче на ужичкој Цркви Светог Ђорђа с именима изгинулих Ужичана у Великом рату, долазимо до закључка да је Ужице, ако не једини, а оно један од ретких градова који није подигао споменик борби, страдању и победи Србије у Првом светском рату. Стогодишњица победе коју славимо 2018. године јединствена је прилика за исправљање ове неправде и најадекватнији повод за подизање споменика – рекао је Петковић, указујући на велико дело вајара Ђорђа Јовановића, који је за собом оставио значајно стваралаштво и незаобилазне симболе појединих градова: у Крушевцу Споменик косовским јунацима, у Београду Вуку Караџићу, војводи Вуку и Јосифу Панчићу, у Пожаревцу Споменик кнезу Милошу...

– Јовановић је на три места Србију представљао у лику младе жене с ловоровим венцем победнице на глави. Године 1900. или 1901, по наруџбини Удружења почасних конзула Краљевине Србије, овај уметник је извајао скулптуру, која се у неким каталозима назива „Велика Србија”, а у неким само „Србија”. Скулптура приказује младу жену с ловоровим венцем победнице на глави како у левој руци држи заставу Србије, а у десној круну, док јој је уз скуте леве ноге двоглави орао. Само незнање може погрешно да представи симболику ове скулптуре, па се круна искључиво тумачи као симбол краљевине, иако је она у хералдици симбол државне независности (подсећам да се из тог разлога круна налази на грбу Србије иако је она република). Бурна времена наше прошлости учинила су да је ова скулптура, која се налазила у Војнотехничком заводу у Крагујевцу, нестала. Тек након Великог рата 1928. године Јовановић је за декорисање куполе на здању Министарства финансија Краљевине СХС (данашња зграда Владе Србије) израдио нову скулптуру сличну несталој и назвао је „Југославија”. На њој није било заставе ни двоглавог орла, а након 1944. круна у десној руци замењена је бакљом – образлаже градоначелник.

Дознајемо да у овом граду планирају још једно спомен-обележје поводом стогодишњице победе у Великом рату. Градска управа, заједно с Друштвом српских домаћина, поставиће код градске плаже (у близини садашње спомен-плоче намењене подвигу 1.300 каплара која стоји на оронулом здању старе Ткачнице) споменик посвећен Ужичанину који је био један од 1.300 каплара. Већ је направљено идејно решење тог будућег обележја.

А у причу о ужичким знамењима Великог рата стицајем околности се, по актуелности, уплиће и помињање Брозовог споменика, који је пре 27 година склоњен с градског Трга партизана и од тада стоји заклоњен иза зграде ужичког музеја. Недавно су градоначелник Петковић и његов заменик Немања Нешић боравили у посети Кини, па представљајући град тамо дознали да су Кинези, уз остало, заинтересовани да као туристи посете занимљив ужички крај. С тим што су се, како нам рече Тихомир Петковић, уз ужички Стари град посебно интересовали за овдашња обележја из Другог светског рата, какво је, на пример, Спомен-обележје Кадињача. На наше питање да ли би и „бронзани маршал” за њих био атракција кад се налази иза музејске зграде, Петковић одговара да градска власт с тим у вези размишља, као помирљиво решење с обзиром на тужбе и захтеве борачког удружења за враћање Брозовог споменика на градски трг које одборници нису прихватили, да бронзани Броз са садашњег места буде извучен напред и постављен на плато између две музејске зграде, како би био видљивији посетиоцима града.