Субота, 20.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Значај Београдског конгреса 2018.

Шеснаести међународни конгрес слависта у Београду објединио је низ најважнијих државних институција, друштвених установа и научних организација
Истанбул (Фотодокументација Политике)
Париз (Фотодокументација Политике)

Пленарни референти на Београдском конгресу су: КАЙПЕРТ Гельмут (Германия), „Тезис Пражского лингвистического кружка о церковнославянском языке (1929) и его судьба в славистике“; НИКОЛОВА Светлина (България), „Съвременните Кирило-Методиеви изследвания в Европа – посоки, резултати, перспективи“; BARTMIŃSKI Jerzy (Polska), „Język w kontekście kultury“; МИЛОШЕВИЋ ЂОРЂЕВИЋ Нада (Србија), „Српска народна књижевност у светлости Вуковог Рјечника“; ПИПЕР Предраг (Србија), „О српској лингвистичкој славистици друге половине XX века“.

На заседању Међународног комитета слависта у Прагу 2015. године усвојене су и специјалне теме конгреса: Двеста година  Српског рјечника Вука Стефановића Караџића и Вуков значај у славистици; Александар Белић у историји славистике;  1918. година и развој словенских језика и књижевности и њиховог проучавања.

У циљу неопходне дигитализације славистичких издања, у пословима око стварања база података и израде текуће библиографије начињени су важни помаци. 

У складу са предлогом да Словенска библиотека у Прагу буде матична библиотека Међународног комитета слависта, организатор је позвао све националне комитете да редовно достављају своја издања Словенској библиотеци. На иницијативу председника Матичног одбора за језик и књижевност Министарства просвете Републике Србије, проф. Милоша Ковачевића, током опсежних петогодишњих припрема оформљена је „Референтна листа славистичких часописа при МКС-у“, на основу рада међународне комисије. Листа је објављена на сајту МКС-а, а при крају су послови око њеног публиковања и на сајту Словенске библиотеке у Прагу. Називи часописа и њихов опис, поред осталог, преведени су на енглески језик. С обзиром на значај који „Референтна листа часописа МКС-а“ има за промовисање славистике и србистике у међународној научној заједници, биће уприличено и њено представљање на славистичком конгресу.

Уверени смо, и посебно то подвлачимо, да је ово пионирски подухват у развоју светске славистике. Дескриптиван аналитички приказ часописа релевантних за славистичка питања у целини или у појединим својим аспектима прави је подвиг. Сматрамо да он има немерљив значај за развој славистике и дигиталне хуманистике у 21. веку. Управо овде видимо најзначајније смернице развоја славистике у савременим интеркултуралним оквирима. И начин да се проучавање славистике у светским универзитетским центрима учини што видљивијим, самим тим и релевантнијим у међународно прописаним оквирима усвајања и преношења знања.

На конгресу у Београду предвиђена је изложба славистичких издања између два конгреса у Библиотеци града Београда, у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“.

У оквиру пратећих манифестација на XVI међународном конгресу слависта у Београду 20–27. 8. 2018. предвиђена су следећа предавања: „Българският литературен пантеон и славянският свят в научното наследство на Борис Йоцов: реконструкция на идеите“; Орсат Лигорио, „Аугуст Шлајхер: поводом 150-годишњице смрти“; Илијас Евангелу, Јасмина Грковић Мејџор, „In memoriam: Антониос Емилиос Тахијаос (1931–2018)“; Вања Станишић, „Библиотека Српског семинара“; Domen Krvina, „Презентација словеначког речничког портала Fran“.

За наредни конгрес слависта кандидовани су Париз и Истанбул, што је преседан, јер су до сада организовани увек у словенским земљама

Припремљене су изложбе: „Српска лексикографија од Вука до данас“, аутори: Рајна Драгићевић и Ненад Ивановић – Галерија науке и технике САНУ; Издања Дома руске дијаспоре „Александар Солжењицин“: Славистика у емиграцији; „Српска књижевност и Велики рат“, аутори: Олга Марјановић и Марјан Маринковић.

Биће уприличено и представљање капиталних славистичких издања у Библиотеци града Београда: Капитална палеославистичка издања (Праг); „Шевченківська енциклопедія“ (Кијев); Матица српска и њена капитална издања; Едиција Филолошког факултета „Язык, литература и культура“; Дела Франциска Скорине; „Целокупни дела на Блаже Конески: критичко издание во редакција на Милан Ѓурчинов“; Издања Института за македонски језик „Крсте Мисирков“; Издања Чешке асоцијације слависта; А. А. Турилов, Л. В. Мошкова, „Каталог славянских рукописей афонских обителей”, ред. А. Э. Тахиаос; Зборници радова: „Проф. др Слободан Ж. Марковић – човек институција”; „Трагом славистичких истраживања Богољуба Станковића”.

У оквиру округлих столова о специјалним темама конгреса биће представљена издања: „А. Белић – српски лингвиста века”, 1–3 – Свечана сала САНУ; Вук Стефановић Караџић, „Српско усмено народно благо“ у преводима на немачки, руски, енглески и француски језик – Свечана сала Вукове задужбине. У оквиру округлог стола „1918. година и развој словенских језика и књижевности“ биће уприличена изложба издања ИК „Прометеј“ о Великом рату.

И на крају, још једна новина. За организацију наредног, XVII међународног конгреса слависта, до овог часа, истакнуте су две званичне кандидатуре: Париз и Истанбул. У питању је преседан у односу на све досад одржане конгресе почев од Прага 1929, који су увек организовани у словенским земљама. Статут МКС ово правило, међутим, нигде изричито не прописује.

Овде бих подсетио на суд Александра Белића, српског лингвисте века, о значају развоја славистике у несловенским земљама, изречен у Извештају са Београдског састанка 1955. године:

„Ona (njihova slavistika) nam pokazuje, šta je osobito korisno, kako se pravac naučnih ispitivanja tih zemalja, kako se duh i talenat njihovih pretstavnika, ukoliko se oni bave slavistikom, ogledaju u njihovim delima. Setimo se samo Leskiena, Sieversa, O. Brocha, A. Meillet-a i toliko drugih koji su učinili dragocenih usluga slovenskoj nauci!”

 XVI међународни конгрес слависта у Београду објединио је низ најважнијих државних институција, друштвених установа и научних организација. Организатори су Међународни комитет слависта и Савез славистичких друштава Србије, суорганизатори Филолошки факултет Универзитета у Београду, као домаћин конгреса, и Српска академија наука и уметности. Конгрес се одржава под високим покровитељством председника Републике Србије и Града Београда. То је добар путоказ за будућност и ваљан гарант да ће Београдски светски славистички конгрес у августу 2018. бити успешно реализован.

*Председник Међународног комитета славист

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгољуб Збиљић
ПОСТАВИТИ СРПСКИ ПРОБЛЕМ. Поново предлажем српским славистима да на овом важном конгресу поставе званично питање: Могу ли Срби да спасу ових преосталих десетак процената српске азбуке у језику Срба задржавајући одредбу свог Правописа српскога језика, који једини у Европи има нормативно двоазбучје, и то у ситуацији када више не постоји српскохрватски језик и обједињено нормирање истојезичких народа на Балкану и када је туђе писмо Србима (хрватска гајица) већ наметнуто смишљено после 1954. године као превише видно већинско у јавности политичким и насилним средствима и када се то наставља задржавање навика на туђе писмо на рачун српског писма које, сасвим очигледно, све више нестаје. И питати на Конгресу слависта зашто нигде у њиховим језицима нису увели двописмо. Одговор на то питање ваљда би помогао српским лингвистима у Матици српској, у САНУ-овом Институту за српски језик и Одбору за стандардизацију српског језика коначно у нормирању из "српскохрватског језика" врате у српски језик.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.