Значај Београдског конгреса 2018.

Пленарни референти на Београдском конгресу су: КАЙПЕРТ Гельмут (Германия), „Тезис Пражского лингвистического кружка о церковнославянском языке (1929) и его судьба в славистике“; НИКОЛОВА Светлина (България), „Съвременните Кирило-Методиеви изследвания в Европа – посоки, резултати, перспективи“; BARTMIŃSKI Jerzy (Polska), „Język w kontekście kultury“; МИЛОШЕВИЋ ЂОРЂЕВИЋ Нада (Србија), „Српска народна књижевност у светлости Вуковог Рјечника“; ПИПЕР Предраг (Србија), „О српској лингвистичкој славистици друге половине XX века“.

На заседању Међународног комитета слависта у Прагу 2015. године усвојене су и специјалне теме конгреса: Двеста година  Српског рјечника Вука Стефановића Караџића и Вуков значај у славистици; Александар Белић у историји славистике;  1918. година и развој словенских језика и књижевности и њиховог проучавања.

У циљу неопходне дигитализације славистичких издања, у пословима око стварања база података и израде текуће библиографије начињени су важни помаци. 

У складу са предлогом да Словенска библиотека у Прагу буде матична библиотека Међународног комитета слависта, организатор је позвао све националне комитете да редовно достављају своја издања Словенској библиотеци. На иницијативу председника Матичног одбора за језик и књижевност Министарства просвете Републике Србије, проф. Милоша Ковачевића, током опсежних петогодишњих припрема оформљена је „Референтна листа славистичких часописа при МКС-у“, на основу рада међународне комисије. Листа је објављена на сајту МКС-а, а при крају су послови око њеног публиковања и на сајту Словенске библиотеке у Прагу. Називи часописа и њихов опис, поред осталог, преведени су на енглески језик. С обзиром на значај који „Референтна листа часописа МКС-а“ има за промовисање славистике и србистике у међународној научној заједници, биће уприличено и њено представљање на славистичком конгресу.

Уверени смо, и посебно то подвлачимо, да је ово пионирски подухват у развоју светске славистике. Дескриптиван аналитички приказ часописа релевантних за славистичка питања у целини или у појединим својим аспектима прави је подвиг. Сматрамо да он има немерљив значај за развој славистике и дигиталне хуманистике у 21. веку. Управо овде видимо најзначајније смернице развоја славистике у савременим интеркултуралним оквирима. И начин да се проучавање славистике у светским универзитетским центрима учини што видљивијим, самим тим и релевантнијим у међународно прописаним оквирима усвајања и преношења знања.

На конгресу у Београду предвиђена је изложба славистичких издања између два конгреса у Библиотеци града Београда, у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“.

У оквиру пратећих манифестација на XVI међународном конгресу слависта у Београду 20–27. 8. 2018. предвиђена су следећа предавања: „Българският литературен пантеон и славянският свят в научното наследство на Борис Йоцов: реконструкция на идеите“; Орсат Лигорио, „Аугуст Шлајхер: поводом 150-годишњице смрти“; Илијас Евангелу, Јасмина Грковић Мејџор, „In memoriam: Антониос Емилиос Тахијаос (1931–2018)“; Вања Станишић, „Библиотека Српског семинара“; Domen Krvina, „Презентација словеначког речничког портала Fran“.

Припремљене су изложбе: „Српска лексикографија од Вука до данас“, аутори: Рајна Драгићевић и Ненад Ивановић – Галерија науке и технике САНУ; Издања Дома руске дијаспоре „Александар Солжењицин“: Славистика у емиграцији; „Српска књижевност и Велики рат“, аутори: Олга Марјановић и Марјан Маринковић.

Биће уприличено и представљање капиталних славистичких издања у Библиотеци града Београда: Капитална палеославистичка издања (Праг); „Шевченківська енциклопедія“ (Кијев); Матица српска и њена капитална издања; Едиција Филолошког факултета „Язык, литература и культура“; Дела Франциска Скорине; „Целокупни дела на Блаже Конески: критичко издание во редакција на Милан Ѓурчинов“; Издања Института за македонски језик „Крсте Мисирков“; Издања Чешке асоцијације слависта; А. А. Турилов, Л. В. Мошкова, „Каталог славянских рукописей афонских обителей”, ред. А. Э. Тахиаос; Зборници радова: „Проф. др Слободан Ж. Марковић – човек институција”; „Трагом славистичких истраживања Богољуба Станковића”.

У оквиру округлих столова о специјалним темама конгреса биће представљена издања: „А. Белић – српски лингвиста века”, 1–3 – Свечана сала САНУ; Вук Стефановић Караџић, „Српско усмено народно благо“ у преводима на немачки, руски, енглески и француски језик – Свечана сала Вукове задужбине. У оквиру округлог стола „1918. година и развој словенских језика и књижевности“ биће уприличена изложба издања ИК „Прометеј“ о Великом рату.

И на крају, још једна новина. За организацију наредног, XVII међународног конгреса слависта, до овог часа, истакнуте су две званичне кандидатуре: Париз и Истанбул. У питању је преседан у односу на све досад одржане конгресе почев од Прага 1929, који су увек организовани у словенским земљама. Статут МКС ово правило, међутим, нигде изричито не прописује.

Овде бих подсетио на суд Александра Белића, српског лингвисте века, о значају развоја славистике у несловенским земљама, изречен у Извештају са Београдског састанка 1955. године:

„Ona (njihova slavistika) nam pokazuje, šta je osobito korisno, kako se pravac naučnih ispitivanja tih zemalja, kako se duh i talenat njihovih pretstavnika, ukoliko se oni bave slavistikom, ogledaju u njihovim delima. Setimo se samo Leskiena, Sieversa, O. Brocha, A. Meillet-a i toliko drugih koji su učinili dragocenih usluga slovenskoj nauci!”

 XVI међународни конгрес слависта у Београду објединио је низ најважнијих државних институција, друштвених установа и научних организација. Организатори су Међународни комитет слависта и Савез славистичких друштава Србије, суорганизатори Филолошки факултет Универзитета у Београду, као домаћин конгреса, и Српска академија наука и уметности. Конгрес се одржава под високим покровитељством председника Републике Србије и Града Београда. То је добар путоказ за будућност и ваљан гарант да ће Београдски светски славистички конгрес у августу 2018. бити успешно реализован.

*Председник Међународног комитета славист