Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
СТАНОВНИШТВО НА ПРОСТОРУ БИВШЕ СФРЈ – 27 ГОДИНА ПОСЛЕ

Највише косовских беба рађа се у Швајцарској

Иако подручје Косова и даље има највећи природни прираштај у Европи, број рођених беба у овој покрајини пада из године у годину. Демографи сматрају да је мањи број новорођене деце директна последице огромне стопе незапослености која се креће између 40 и 70 одсто, али и исељавања младих у земље западне Европе.

Податак који илустративно сведочи о броју миграната јесте и витална статистика коју води Агенција за статистику Косова. Цифре говоре да се свака трећа косовска беба рађа ван ове покрајине – од 23.402 бебе које су рођене протекле године, око 7.000 њих рођено је ван Косова. Највише косовских беба угледало је светла породилишта у Швајцарској (1.950), Немачкој (1.449), Италији (892), Аустрији (471) и Француској (336).

Демографи истичу да Косово и даље има највећи наталитет у Европи – најновији подаци говоре да једна жена рађа 2,47 деце, а то је највећи природни прираштај на Старом континенту. У Албанији, примера ради, на једну жену долази 1,8 деце. Међутим, огромне миграције младих људи с Косова у земље западне Европе – пре свега у Швајцарску и Белгију – узеле су свој демографски „данак”.

„После Другог светског рата жена на Косову у просеку је рађала седморо деце. И Српкиње на Косову имале су висок фертилитет, а у демографији се овај феномен назива ’ефекат комшија’. Међутим, у последњих десетак година стопа наталитета вртоглава пада и зауставља се на приближно два детета по жени. Емиграциони токови на Косову су двоструко интензивнији у односу на централну Србију. То значи да се становништво Косова масовно исељава(ло), а то се односи и на српско и албанско становништво. Због тога овај простор бележи пад становника, иако је природни прираштај стално позитиван”, објашњава др Владимир Никитовић, виши научни саветник Центра за демографска истраживања.

Наш саговорник истиче да се у демографији ништа не дешава преко ноћи, али Косово демантује ову законитост – у овом региону је наталитет нагло пао 2003/2004. године. Званично објашњење овог феномена гласи да су се жене еманциповале и да их је данас више на тржишту рада. Међутим, нигде у региону није дошло до таквог пада новорођених беба – Косово се данас налази на нивоу просте репродукције нације.

Светски економски форум је пре десет месеци објавио поражавајуће податке о државама с највећим падом броја становника на свету. Косово се налази на драматичном трећем месту, раме уз раме с разрушеном Сиријом.

У извештају француског Државног института за демографска истраживања упозорава се да су селективни абортуси, чији је циљ елиминација женских фетуса, распрострањени у Албанији, Македонији и на Косову. Тако се, примера ради, у Албанији рађа 111,7 дечака на сто девојчица, у Македонији 110,9 дечака на сто девојчица, а на Косову 109,7 дечака на исти број девојчица.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.