Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
СТАНОВНИШТВО НА ПРОСТОРУ БИВШЕ СФРЈ – 27 ГОДИНА ПОСЛЕ

Проблем статистичких података

Процене становништва се најчешће изводе на основу података о рађању и умирању и статистике из последњег пописа, али не укључују емиграцију
(Фо­тодокументација „Политике”)

Ниједна држава бивше СФРЈ у овом моменту нема егзактне податке о броју њених становника, нити о броју особа које су се иселиле из земље. Цифре које се налазе у нашим графиконима и на картама представљају само процене републичких завода за статистику, до којих смо дошли тако што смо лично контактирали са свим статистичким заводима – од Вардара па до Триглава и користили њихове званичне податке о процењеном броју становништва на дан 31. 12. 2017. године.

Следећи проблем приликом интерпретације података, објашњавају др Александар Кнежевић, доцент на Одсеку за демографију Географског факултета у Београду, и др Владимир Никитовић, виши научни саветник Института друштвених наука, представља чињеница да је од 2002. године дошло до методолошких промена у начину спровођењу пописа становништва. Наиме, приликом пописа 1991. године пописано је и становништво у земљи, али и оно које се тада налазило на „привременом раду” у иностранству. Једанаест година касније, због међународних препорука Уједињених нација, пописна статистика није укључила гастарбајтере.

Када се говори о проценама становништва, треба истаћи да се оне најчешће изводе на основу података виталне статистике о рађању и умирању и података из последњег пописа становништва. Међутим, ове процене не укључују емиграцију јер скоро ниједна земља у региону бивше СФРЈ нема прецизне податке о томе колико се људи из ње исељава.

Због тога, примера ради, председница Хрватске наводи да у земљи живи испод четири милиона становника, иако државна статистика процењује да се ради о 4.125.700 особа.

Управо због миграција становништва Републички завод за становништво процењује да је 31. 12. 2017. године у Србији живело 7.020.859 особа, а процене Института друштвених наука говоре да у нашој земљи тренутно живи 6.832.010 особа. Специфичност пописа у Србији је и његова учестала политизација, пре свега у вези с етничком структуром становништва јер су Албанци дисциплиновано бојкотовали попис 1991. године, због чега је Савезни завод за статистику приликом пописа становништва 1991. године изнео процену броја Албанаца на Косову, а 2002. и 2011. године није ни спроведен попис на простору КиМ.

Када су у питању подаци виталне статистике (рађање, умирање, брачност) за Косово и Метохију, они у Републичком заводу за статистику постоје закључно са 1997. годином. Притом треба с резервом узети све податке из деведесетих година због присутне подрегистрације и сумње у недовољан обухват албанског становништва.

Бројке које се налазе у нашем графикону, који слика стање на дан 31. 12. 2017. године, представљају процене становништва од стране Агенције за статистику Косова.

Македонија је једина земља у Европи у којој попис становништва није спроведен последњих 16 година – процене броја становника које се налазе у нашем графикону преузели смо од стране Државног завода за статистику ове земље.

Босна и Херцеговина је спровела попис становништва 2013. године, али ове податке треба узети с одређеном резервом јер су неки пописивачи евидентирали и особе које су се налазиле дуже од годину дана у иностранству, што је супротно међународним препорукама. Демографи сматрају да од процењеног броја становништва који износи 3.454.210 треба одузети најмање 300.000 особа.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.