На њујоршкој изложби најпривлачнији споменици револуције

Одмах ту је и атлас планирања просторног уређења Југославије који нас уводи у ову причу. Највећи број посетилаца показује интересовање за описе великих фотографија грађевина необичних облика од бетона. Слушам групу младих студената који се ишчуђавају таквом систему градње. Приметан је број посетилаца који су пореклом из источне Европе, јер коментаришу да је сличних подухвата било и код њих. Срео сам групу младих из Србије који закључују да је реч о модернизму који је био осуђен на пропаст па су га правили од бетона да би се што теже уклонио. Не одобравају ни то време, ни ту врсту архитектуре, јер је неподесна за реновирање, као и за евентуално измештање.

Леп утисак остављају институционалне зграде необичних облика, поготово оне у Скопљу које су грађене после разорног земљотреса. Посебан дух изложби даје и део посвећен урбанизацији, поготово архитектура Новог Београда, јер известан број посетилаца доживљава експонате већ виђеним и дуже се задржавају испред њих. Зграда Народне библиотеке у Приштини такође привлачи пажњу и посетиоци желе да се информишу шта она представља, јер многи коментаришу да их подсећа на огромно станиште птица.

Чак је и макета нашег популарног киоска добила своје место у југословенској архитектури, поред многобројних хотела, торњева, спортских и верских објеката, стамбених зграда, парламената, болница и универзитета. Највећу пажњу привлаче споменици посвећени револуцији, али рекло би се да посетиоци тешко разумеју о чему је ту реч, јер објашњења која су им понуђена остају за њих неразумљива.

Можда је ова изложба ипак прекасно стигла у САД. Један од посетилаца коментарише да по његовом мишљењу ова архитектура није спајала свет, већ једну средину чинила изолованом према земљама које су се модернизовале у духу савремене западне цивилизације.