Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко у БиХ страхује од стратегије за процесуирање ратних злочина

Председник Високог судског и тужилачког савета Милан Тегелтија каже да га нико није званично информисао о разлозима неусвајања стратегије која је већ усаглашена
Тегелтија: У БиХ постоји више од 550 нерешених предмета ратних злочина (Фото Лична архива)

Од нашег дописника

Сарајево – Ревидирана стратегија за вођење судских процеса у свим предметима ратних злочина – као последња нада породицама жртава да починиоци тих најтежих кривичних дела неће остати некажњени – изгубила је већ две шансе да се о њеној вредности изјасни и евентуално је усвоји Савет министара БиХ. Почетком овог месеца на предлог министарке за људска права и избеглице БиХ Семихе Боровац стратегија је с дневног реда скинута, а на последњем заседању није, иако је било најављено, ни уврштена у дневни ред.

У оба случаја јавности нису предочени разлози због којих се тај документ, у чијој изради су учествовале све релевантне институције (БиХ и оба ентитета), ставља на чекање. Најважнија ставка у предлогу стратегије јесте да ће „сви предмети ратних злочина бити завршени у току од пет година, до 2023. године”.

Разлози због којих се одлаже њено усвајање нису познати ни Милану Тегелтији, председнику Високог судског и тужилачког савета, иако је подршку коначном, претходно усаглашеном предлогу ревидиране стратегије, дала и ова правосудна институција.

„Нејасно ми је зашто није усвојена, с обзиром на то да је усаглашена. Не видим ниједан разлог да се то одлаже. Нисам могао ни да наслутим да би могло доћи до било каквог успоравања или неусвајања једног тако важног документа”, рекао је Тегелтија за „Политику”, напомињући да га нико није званично информисао о разлозима померање рока за усвајање.

У средишту пажње Тужилаштва БиХ су, истиче он, дефинитивно предмети ратних злочина, као и корупција и организовани криминал. „Према томе, стратегија је нама један од кључних и важнијих докумената који треба да се користи, у смислу појачања рада на тим предметима и њиховог ефикаснијег решавања. Ми смо тренутно без стратегије, јер она из 2008. године више није валидна”, каже Тегелтија.

Истовремено он истиче да постављање 2023. године, као крајњег рока за стављање тачке на судско истраживање свих ратних злочина у БиХ, јесте најважнији стратешки циљ, али није ништа мање важно и то да ће, у складу с новим критеријумима за оцену сложености предмета, један број (најмање 200) бити уступљен ентитетским правосудним институцијама, што би довело до растерећења Тужилаштва БиХ које, „уз најбољу и вољу и жељу није могло да изнесе толики број предмета ратних злочина”.

Као и у неким другим ситуацијама у БиХ, повезаним на било који начин са недавном ратном прошлошћу, (не)намерно одуговлачење усвајања стратегије која поставља неке потпуно нове циљеве и методе, отвара простор за различите сумње, па и спекулације.

У том прећутном „поигравању” са једним тако важним документом многи препознају „недостатак политичке воље за успостављање владавине права”, па чак и „страх на бошњачкој страни” због чињенице да међу најтежим злочинима који чекају на судски процес предњаче они који су почињени над Србима.

„У ревидираној стратегији пише да најсложенији предмети остају на нивоу БиХ и да приоритет имају они са највећим последицама. Очигледно је да се ту показао страх Бошњака, јер се зна који су то предмети, и да се они доводе у везу с људима у политици, као и војним и полицијским функционерима. А то су злочини над Србима”, навео је у једној ранијој изјави за српске медије Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражње несталих цивила.

Иначе, у Тужилаштву БиХ постоји више од 550 нерешених предмета ратних злочина у којима је именовано око 4.500 познатих починилаца и исто толико предмета у којима починилац није познат. У првој групи су и „случајеви” тешких злочина над Србима у Подрињу, Тузли, ширем подручју Сарајева, Сијековцу, Бихаћкој крајини и Мркоњић Граду.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.