Шарено а једнобојно

Срећом те Србија није мала земља. Јер, ко зна, да је рецимо величини једне Малте, Монака, Црне Горе или Лихтенштајна, екипе емисија „Жикина шареница” ( Пинк) и „Шареница” (РТС ) неминовно би се сударале на истим  местима, у истим парковима и излетиштима...

Јер, као да им није било довољно то што су им емисије врло сличне па гледаоци којима попусти концентрација, посебно у тренуцима када на екрану нису  лица Жике Николића и његове екипе или Ане Бабић и Слободана Шаренца, нису сигурни коју од те две емисије, које се емитују  у истим данима и истим терминима, заправо, гледају.

Жика Николић је од своје емисије рођене на јавном сервису направио бренд. Кад је у једном тренутку, као човек пензионер, одлучио да прихвати боље услове и пређе са делом своје продукције на Пинк, то је био његов пословни потез на који је имао свако могуће право.

Али тешко је разумети зашто се јавни сервис толико труди да направи идентичну емисију, уместо да је тај термин искористио да буде конкурентан и привуче публику са другачијим афинитетом и укусима.

Овако, „Шареница” овде, „Шареница” тамо, фолк певачи овде, фолк певачи тамо, фолклорни ансамбли на оба места, залута и понеки забавњак, талентовани малишан, спортиста, аутор књиге... А сада лети, гле оригиналне идеје, караваном путују  екипе са  обе телевизије... Помањкање идеја или чувени српски инат?

У сваком случају, на штети су гледаоци. И они који воле  овај тип емисије јер им је вероватно тешко да се одлуче где  је „шареније”,  али и они који би волели да гледају програм са новом концепцијом, али џабе им кад је термин „закован”... Истраживања гледаности показују да је РТС-ова „Шареница” гледанија па то, вероватно, даје додатни  оптимизам челницима из Таковске 10. Који поново заборављају да им не приличи да се такмиче са комерцијалним телевизијама.

Избацивањем, због летње шеме, ауторских емисија РТС је показао да брине о добробити својих запослених који се одмарају од камера по три, четири месеца, али је пропустио прилику да уступи простор неким новим младим људима који иначе немају прилику да покажу шта умеју и знају.

Држећи се свог чврсто закуцаног „обичајног права” јавни сервис тачно у девет сати ујутро завршава  Јутарњи програм, иако на  другим телевизијама (Прва, Пинк, Хепи...),  са којима иначе воли да се упоређује, слични програми се завршавају после 11 часова, дакле дужи су за читава два сата.

Чекајте, је л’ оно беше Радио телевизија Србије има хиљаде   запослених вишка?

Чудна нека математика!