Неискоришћене лепоте Власине

Власинско језеро – Природа је дарежљива према Власини. Власинска висораван се налази на 1.230, а Власинско језеро на 1.210 метара надморске висине. Посебну пажњу туриста привлаче пловећа острва са потпуном вегетацијом, јединствена у свету, која покрећу ветрови приликом подизања водостаја.

Сваке године, у августу, Туристичка организација општине Сурдулица, у сарадњи са локалном самоуправом, организује бројне манифестације на Власини и на самом језеру. Поменимо сабор Св. Илијe, који се одржава 2. августа на Власина риду, Власински триатлон, (6. августа), Власинска регата (12. и 13. августа), која је од 2012. године традиционална.

Последњег викенда, 26. и 27. августа, организује се традиционална Власинска сомовијада, која представља спорстко-рекреативну манифестацију, где се учесници такмиче у лову на сома вараличарским штапом и бућком.

У Туристичкој организацији Сурдулица подсећају да се до Власине и Власинског језера може доћи из више праваца: магистралним путем Београд–Атина, скретањем код Владичиног Хана, Сурдулице до Промаје на Власини (32 км) или магистралним путем Београд–Атина, одвајањем од Лесковца, и затим путем до Власотинца, Црне Траве и Водојаже на Власини (67 км), али и из правца Бугарске. Протеклих дана, у близини Састав Реке, на путу ка Црној Трави и Власинском језеру, има одрона и возачима се препоручује максимална опрезност.

Легенда о „воденом бику”

Некада давно је у језеру живео „водени бик” који је често излазио ноћу из воде на обалу, пасао траву и убијао говеда. Како је задавао сељанима велики страх, неки ковач се досетио да свом волу окује рогове гвожђем и пусти га да пасе крај језера. Кад водењак изађе из воде и полете ка волу, он га прободе окованим роговима. Бодени бик се врати у језеро и појавио се само 1827. године.

Настанак језера

Власинско језеро је вештачко, настало је изградњом бране и акумулације на месту истицања реке Власине из Власинске тресаве, за потребе хидроелектране. Изградња бране почела је 1946, а завршена 1949. године када је почело пуњење језера. Иначе, изградња целог система и четири хидроелектране трајала је до 1958. године. Висина бране је 31 метар, дужина 220, а ширина пет метара. Занимљиво је напоменути да је део воде, који би преко Божице и Струме требало да доспе у Егејско море, спроведен у Власинско језеро и отиче у Црно море. Ова појава – да вода из једне реке отиче у два мора, назива се бифуркација, а у овом случају ради се о вештачкој бифуркацији – подсећају у Туристичкој организацији општине Сурдулица.