Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Перо заменили пушком

Браћа Владислав и Дарко Рибникар, покретачи „Политике”, страдали су у борбама у Првом светском рату, и то – дан за даном
Насловна страна „Политике” 6. јануар 1924. године

„Два брата Рибникара пролили су своју крв као официри за исту ствар за коју су пролили свој зној као новинари.” Ова реченица Јована Дучића најбоље сажима историјску улогу Владислава и Даворина (Дарка) Рибникара.

Двојица интелектуалаца школованих на Сорбони и у Берлину најпре су се уписала у повест српског журнализма покретањем „Политике” – првог листа у Србији који је одвајао „политику од клевете, погане досетке од културних средстава борбе, шарлатанску реторику од научне аргументације”, како записа Дучић. А када је перо требало заменити пушком, обојица су исказали храброст, борећи се најпре у оба балканска рата, где су и рањавани – Владислав на Једрену, а Дарко на Куманову.

Из трећег оружаног сукоба у који су отишли за три године – до тада највећег, Првог светског рата – нису се вратили. Страдали су као резервни пешадијски капетани у борбама на фронту у западној Србији. И то – дан за даном.

Владислав Рибникар (1871–1914) рођен је у Трстенику 1871. године. Школу је похађао у Јагодини и Београду, где је студирао историју и филологију на Филозофском факултету (1888–1892), да би потом магистрирао на Сорбони и отишао на Хумболтов универзитет у Берлину као државни стипендиста. Мајски преврат 1903. га је одвратио од довршетка докторске дисертације и подстакао да се врати у Србију. По повратку је заложио сву своју имовину, наговорио братовљеву ташту да стави имање под хипотеку, оца да узме кредит, прикупио десет хиљада динара и покренуо „Политику”.

Убрзо ће му се у новинарском послу прикључити и млађи брат Дарко (1878–1914), који је после школовања у родном Свилајнцу и Београду дипломирао правне науке у Немачкој – на универзитетима у Јени и Берлину. Осим као уредник, у „Политици” се истакао и репортажама из Румуније о сељачкој буни 1907. и Фридјунговом процесу у Бечу 1909. године.

Пошто су исказали завидну храброст у балканским ратовима, браћа Рибникар су се одазвали и 1914. позиву на мобилизацију. Обојица ће страдати већ у првим месецима Великог рата: Дарко 31. августа на првој линији фронта на Равном брду, на Кулинама, а Владислав само дан касније, 1. септембра, у војевањима на Рожњу. На стогодишњицу њиховог страдања, у Дому културе „Политика” у Крупњу, 2014. је откривена спомен-плоча посвећена браћи Рибникар. На њој се наводи да је Владислав сахрањен у Пецкој, а Дарко у Белој Цркви код Крупња.

И текстови којима се наш лист опростио од својих уредника изашли су дан за даном. У чланку од 3. септембра 1914, посвећеном погибији Владислава Рибникара, писало је: „За два дана две драгоцене жртве, две непреболне ране. За два дана ’Политика’ је изгубила оне који су јој душу и живот дали, који су је подигли и који су је учинили оним што је она данас.”

„У недељу по подне пао је Дарко Рибникар. У понедеоник по подне у јуришу са револвером у руци на челу своје чете, пао је и Владислав Рибникар. Он који је био први међу првима, који је био најхрабрији међу најхрабријима, он који никада није подрхтао, стресао се када је чуо за јуначку смрт свога милога Дарка”, писало је у тексту.

Дан раније, „Политика” је известила и о смрти Дарка Рибникара. Уз подсећање на његово учешће у борбама „на Куманову, Једрену и Царевом врху”, посебно се издваја информација о последњим тренуцима његовог живота:

„Када му је комад непријатељске хаубичке гранате пробио плеће и раскидао снажне, пуне живота, прси и када је лекар притрчао да га – јер лека није било – утеши:

– Не бојте се!

Дарко Рибникар се, мучећи се, насмешио:

– Никада се у животу, докторе, ја нисам бојао...

И то су му биле последње речи.”

Стихови Исидоре Секулић

Поводом погибије браће Рибникар, ауторским текстом у „Политици” септембра 1914. огласила се и Исидора Секулић. У свом чланку, велика књижевница је том приликом написала и следеће стихове у спомен на Владислава и Дарка:

Обадва брата

У обадва рата

Били.

Обадва брата

У обадва рата

Рањени!

Обадва брата

У трећи рат

Пошли.

Обадва брата

Из трећега рата

Не дошли!

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Лалковић
Слава им. Изузетно су задужили Србију и српски род, а били су Словенци. Нека служе за узор данашњим генерацијама. Требало би ако досада није, установити награде за новинарски рад са њиховим именом како би им се бранша којој су припадали достојно одужила и сачувала од заборава њихова светла имена.
dd
Nek im je vecna slava!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.