Нови пропис о катастру брине и о имовинским правима супруга

Захваљујући Закону о поступку уписа у катастар непокретности и водова, који је ступио на снагу 1. јула, супружници који у току брака стекну стан, кућу или неки други објекат биће аутоматски уписани у катастар као носиоци права заједничке својине. С друге стране, уколико је реч о посебној имовини стеченој у току брака, остављена је могућност да се брачни партнери добровољно сагласе да само један партнер буде уписан у катастар као власник и о томе ће јавни бележник обавестити Републички геодетски завод.

Добри познаваоци такозваног родно сензитивног законодавства поздрављају доношење овог закона, надајући се да ће доношење новог прописа променити актуелну статистику која сведочи да је тек свака четврта некретнина у Србији у стопостотном власништву жена. Подаци Републичког геодетског завода сведоче да се у мешовитом, односно заједничком поседу налази свега једанаест одсто некретнина у нашој земљи. Статистика која бројкама слика положај жена у сеоским срединама још је суморнија – свега 13 одсто жена на селу су власнице пољопривредног газдинства.

Коментаришући доношење новог закона др Зорица Мршевић, научна саветница Института друштвених наука, истиче да су „ово важне цигле у кући равноправности коју зидамо у нашем друштву”, јер овај закон пркоси обичајном праву по коме се цела имовина води на – мушкарца.

Осим тога, додаје, у руралним срединама и даље се од сестре очекује да се одрекне наследства у корист брата, односно мушких чланова домаћинства.

– Закон о поступку уписа у катастар непокретности мало мења болно стање родне неравноправности у Србији, али не треба заборавити да је животни и имовински статус многих жена у нашој земљи и даље недефинисан – почев од жена које раде у породичним фирмама које су углавном у власништву мушкарца, преко жена које раде на пољопривредном газдинству, па све до жена које живе у ванбрачној заједници и које након растанка или смрти партнера немају право на наслеђивање имовине или пензије – истиче наша саговорница.

Др Мршевић објашњава да наш закон о наслеђивању „признаје” само брачне партнере и ако дође до развода, макар брачна заједница трајала неколико деценија, жена најчешће остаје на улици и без ичега. Ако њен ванбрачни партнер премине, она нема никаква права на његову имовину или пензију.

– Иако се у јавности доста популарише идеја о породичним фирмама, морам да истакнем да је у овим фирмама статус супруге потенцијално много тежи него положај обичног радника. Јер, у овим фирмама најчешће не постоје радно време, док су одмор и боловање под знаком питања, а нема ни синдиката који би се борио за права чланова породице. Осим тога, власник ових фирми најчешће је глава породице, што жену ставља у потенцијално неповољан положај у случају насиља у породици или развода брака. За разлику од раднице у фабрици, која наставља да ради и након престанка љубави, жена власника породичне фирме најчешће остаје без радног места – напомиње Зорица Мршевић.

Она додаје да се у посебно неповољном положају налазе жене у сеоским срединама – три од четири жене нису плаћене за посао који обављају, веома ретко су власнице кућа, а чак 84 одсто жена не поседује пољопривредно земљиште. Правосудна пракса показује да се жене веома често одричу наслеђа у корист мушких наследника, а често не траже ни издвајање свог удела у заједничкој имовини у случају смрти супруга. На тај начин жене остају без сопствене имовине и постају економски зависне од партнера или других мушких сродника. Осим тога, жене које живе у ванбрачној заједници на селу не могу да наслеђују имовину свог партнера након његове смрти. И док су мушкарцима на селу главни извор прихода – зарада и приходи од имовине, женама су главни извор прихода пензија и социјална примања.

Адвокат Борко Стојановић подсећа да је у старом закону о браку и породичним односима постојала слична одредба да се некретнина стечена у браку уписује као заједничка својина, али ова одредба је у већини случајева била мртво слово на папиру.

– Нови закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова укључује нотаре у цео поступак. Они по службеној дужности обраћају пажњу да супружници који у току брака стекну стан, кућу или неки други објекат буду уписани у катастар као носиоци права заједничке својине. Независно од чињенице да овај закон побољшава стање родне равноправности, увек је добро оно правно решење којим се повезују закони, а овим законом се усклађују породични и катастарски закон. Наиме, Породични закон сву имовину стечену у браку дефинише као заједничку имовину, а пре увођења нотара честе су биле ситуације да у катастар буде уписан само један супружник – што њему даје могућност да имовину прода без сагласности другог супружника – подсећа наш саговорник.