Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Има ли импресиван раст БДП-а рок трајања

Економисти очекују да ће раст бруто домаћег производа до краја године бити око четири одсто, што је боље од планираног, али је питање колико је одржив на дужи рок
Не треба се опуштати због тренутно добрих резултата привреде (Фото А. Васиљевић)

За министра финансија Синишу Малог раст од 4,5 одсто у првом полугодишту је импресиван, а за премијерку Ану Брнабић фантастичан. Може ли та фантазија да потраје до краја године? Или још боље, да ли је ова импресија одржива на средњи рок? Поготово, ако се зна да је тај раст, добрим делом и последица прошлогодишње ниске базе. Односно опоравка три сектора: енергетике, пољопривреде и грађевинарства.

За економисте, нема дилеме. До краја године резултат ће свакако бити бољи од плана, јер Министарство финансија и Народна банка Србије очекују раст бруто домаћег производа од 3,5 одсто. Ипак, раст из првог полугодишта од 4,5 одсто неће моћи да се одржи на том нивоу, већ ће у другој половини године доћи до успоравања привредне активности.

Данко Брчеревић, главни економиста Фискалног савета, прогнозира да ће раст БДП-а на крају 2018. године износити четири одсто. Резултат из другог тромесечја још не може да пореди са земљама региону, јер за већину економија из суседства тај податак није објављен.

Истина је да је у првом тромесечју остварен највећи међугодишњи раст у претходној деценији. Тачно је и то да су у првом кварталу, према подацима Евростата, Србија и Словенија имале највећи раст у региону (4,6 одсто). Ако се гледа цела карта Европе, већи раст од нас имали су Ирска (9,1), Турска (7,4) и Луксембург (5,1).

За Данка Брчеревића постоји, међутим, неколико разлога за то зашто тај резултат није задовољавајући.

– Тај привредни раст није потпуно одржив јер делом почива на опоравку пољопривреде од суше и опоравку електроенергетског сектора који је такође у 2017. имао привремени пад. Раст највећег дела привреде Србије заправо је око три одсто. Очекивани привредни раст од четири одсто за Србију до краја ове године је тек на нивоу просека упоредивих земаља региона – каже Брчеревић.

Кад би се сезонски ефекат опоравка појединих сектора искључио онда би наш раст био на нивоу од око три одсто, додаје. Влада зато не би требало да се „опушта” због привремено добрих резултата привреде, већ да улаже више напора у подстицање привредног раста спровођењем структурних реформи јавног сектора и унапређењем привредног амбијента, а то су владавина права, смањење корупције, повећање ефикасности државне администрације и друго, сугерише Брчеревић.

Иван Николић, уредник месечника „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), сматра да када је о овој години реч, нема никакве неизвесности.

– Резултат ће свако бити бољи од планираних 3,5 одсто. Неће се одржати резултат из првог полугодишта од 4,5 одсто, али ће вероватно бити негде око четири процента. Из економског угла гледано, питање је сада како одржати тај резултат на дужи рок, јер догодине неће бити једнократног ефекта пољопривреде, енергетике и грађевинарства. Оно што ће се у 2019. години појавити као покретач раста јесу услуге, пре свега вођене растом пензија и плата запослених у јавном сектору, што је добро. Али, неопходно је и да прерађивачка индустрија поврати динамику раста коју је имала у претходне две, три године – каже Николић.

Шта је највише погурало раст

Према подацима Министарства финансија, у првих шест месеци 2018. године укупна индустрија је повећала обим производње за 4,2 одсто у односу на исти период 2017. године. Прерађивачка индустрија с повећаним обимом производње за 3,6 одсто обезбеђује допринос од 2,7 процентних поена и задржава улогу носиоца раста укупне индустрије. Производња струје је у овом периоду већа за 8,5 одсто, додају.

Када је о прерађивачкој индустрији реч, хемијска и металска индустрија се издвајају као доминантни извори раста, а подржане су значајним утицајем производње грађевинског материјала, машинском и нафтном индустријом. У Министарству финансија као леп пример наводе и производњу основних метала која је забележила раст од 12,4 одсто. Напомињу и то да за неке области још нема поузданих података о расту и да је реч о процени. У првих пет месеци 2018. године, на пример, извезено је 432,8 милиона евра вредности информационо-комуникационих технолошких (ИКТ) услуга, што је раст од 30,2 одсто.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Динар све јачи у односу на стране валуте, цене расту свакодневно, плате су исте већ десет година - ко има срећу да ради. Производња стоји, дугови привреде се гомилају, нико никоме не плаћа. Импресивно, ако не и фантастично, а неки би рекли и "да их је срамота како нам добро иде". А истина је да што је држава заосталија, то се лакше остварује раст БДП. У развијеним земљама раст од 4,5% заиста представља сјајан резултат, али у земљама на нивоу подсахарске Африке ка којима Србија неумољиво клизи, скоро да је довољно отворити ковачку радњу да се то примети у статистици. Сви баратају процентима, али нико не каже да је српски раст у апсолутном износу пет пута мањи од словеначког. Још једна од низу манипулација која има за циљ да створи привид како нам је боље. И ја бих волео бих да живим у земљи из Пинковог дневника у којој очигледно живе Мали Брнабићева, али не може.
Pera O.
Boro, i Vi ste od onih koji misle da je neko drugi na vlasti da bi bilo sve drugačije. Rekli ste dovoljno o sebi. Što se tiče g. Deretića čitam i njega, ali i mnoge druge. Da Vas podsetim: Netanjahu je rekao da prijateljstvo jevrejskog i srbskog naroda datira od vremena Rimske republike. Da li mislite da je on lupio? Da li smo mi svesni šta je on rekao? Izgleda da nismo. Otkud tolika sličnost izmedju sanskrta i srbskog jezika? Puno toga ima. Otići ću na FB stranicu koju ste spomenuli mada mi se već naslov ne svidja jer sugeriše o čemu se radi. A i Vi biste mogli pročitati neku knjigu kao, recimo, o Ertrurcima od Bilbije.
Боривоје Банковић
Pera O.: Сиромашни смо јер нас воде бескрупулозни дилетанти које не занима ништа даље од сопственог новчаника. Не ругам се ја НАМА, него ЊИМА. Ако припадате тој групи, онда и овама. Остатак вашег литерарног остварења нећу коментарисати, али на Фејсбуку имате групу по имену "Наука против Јована Деретића", па можете да поделите са њима своје виђење историје.
Прикажи још одговора
Mirko
Nema nijkakvog razloga da se rast ne održi u drugoj polovini godine na 4,5% ili čak ode na 5. Poljoprivreda koja je prošle godine imala slabije rezultate zbog suše i drugih nepogoda ove godine će očito značajno napredovati. Takoodje mislim da novootvorene fabrike u ovoj godini treba da povećaju BDP samim tim što su počele sa proizvodnjom. Zašto bi za nas rast BDP od 4.5% bio impresivan ako startujemo od niske osnove. Uostalom ako se poredimo sa zemljama u okruženju onda možemo videti da je BDP po stanovniku u Srbiji najniži.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.