Ловци у Београд стижу породично

– Сви који желе да лове пријављују се агенцији. Странци морају да имају уредно пријављен боравак. Они могу да донесу своје оружје или да га изнајме. Када дођу код нас у приватној режији, обезбеђује им се смештај и обавезно пратиоци. Сви су упознати са ценовником који се налази и на нашем сајту, а утврђује га пре почетка лова надзорни одбор – објашњава Ђорђевић.

У престоници постоји 15 ловишта. Десет је у надлежности Ловачког савеза Србије, четири су под контролом „Србијашума”, а једним газдује Војска Србије. Ова четири ловишта којима газдују „Србијашуме” спадају у категорију елитних и у њима живе муфлони, дивље свиње, јелени...

– У тим ловиштима постигнути су оптимални фондови дивљачи. Пре почетка сваке ловне сезоне ради се такозвано пролећно пребројавање дивљачи. На основу њега праве се годишњи планови одстрела. У току године бројност и здравствени статус се и даље прате јер могу да се догоде неке нежељене последице и уколико се оне утврде раде се корекције годишњих планова, у складу са стањем на терену. На овај начин, одрживим газдовањем дивљачи, основни задатак предузећа као корисника ловишта јесте узгој и заштита, како би се очувао фонд гајених врста – прича Ђорђевић.

– Здравствена заштита животиња изузетно је битна због различитих категорија животиња које живе заједно. Због тога се у пролеће и јесен раде третмани против паразита, а младунцима даје додатна храна. Када је реч о беснилу у природи, заштита дивљих животиња врши се оралном вакцинацијом у склопу програма Управе за ветерину – напомиње Ђорђевић.

Ловишта су установљена у одређеним границама, али изградња путне инфраструктуре, пољопривредни радови, примена пестицида и развој насеља утичу на њихово смањење.

– Београд је велики изазов јер су ловишта од центра удаљена 10 до 20 километара ваздушном линијом, а човек својим активностима, применом савремених готово бешумних комбајна, пестицида, изградњом путева и насеља утиче на дивљач. Очувати једно ловиште у таквим условима није нимало лако – каже Ђорђевић.

Велики проблем представљају чопори паса луталица. Реч је углавном о псима које власници остављају у близини ловишта и који када се удруже у чопор могу да направе знатну штету.

– Посебан проблем такве природе имали смо у ловишту „Трешња”. Због тога свакодневно проверавамо ограду и у сталном смо контакту са „Ветерином Београд”. Осим паса, проблем праве и криволовци. Срећом, свако ловиште има ловочувара, а они имају статус службеног лица, што им даје бар неку сигурност. У случају да неко покуша да се бави криволовом реагују наши чувари, али се додатно обавештава и полиција – истиче Ђорђевић.

Ловишта у граду

Ловачки савез Србије

• Панчевачки рит

(Палилула и Звездара)

• Авала (Вождовац)

• Топчидерска река

(Чукарица и Раковица)

• Барајевска река (Барајево)

• Гаврански поток (Гроцка)

• Варовница (Младеновац)

• Посавина (Обреновац)

• Космај (Сопот)

• Доњи Срем (Земун и Нови Београд)

• Колубара (Лазаревац)

ЈП „Србијашуме”

• Рит (Палилула)

• Липовачка шума

(Барајево и Чукарица)

• Трешња (Сопот)

• Црни луг (Земун)

Војска Србије

• Добановачки забран (Земун)

Под ловиштима Ср„бијашума” 10.606 хектара

Јавно предузеће „Србијашуме” газдује са 44 ловишта по целој централној Србији укупне површине 488.020 хектара. Она су расподељена у 17 шумских газдинстава, једно од њих је Београдско шумско газдинство које обухвата готово целу територију града. Укупна површина градских ловишта у надлежности „Србијашума” износи 10.606 хектара, од тога површина ограђених је 837 хектара, а отворених 9.769. – Шумско газдинство „Београд” газдује са четири ловишта. У сремском делу града је „Црни луг”, у банатском ловиште „Рит”, на Авали „Трешња”, док је у југозападном делу града смештено ловиште „Липовачка шума” – каже Предраг Главоњић, руководилац одељења за ловство у ЈП „Србијашуме”.

„Црни луг” налази се на левој обали реке Саве, 30 километара западно од Београда, од Аеродрома „Никола Тесла” удаљено је 20 километара. Његова укупна површина износи 973 хектара, од чега  је 720 ограђено. У храстовој шуми гаји се европски јелен, дивља свиња и срна. У ловној историји ловиште је остварило врхунске резултате у узгоју трофеја европског јелена и дивље свиње, а познато је и по врхунски организованом групном лову дивљих свиња. Бројност европског јелена износи 76 јединки, дивље свиње 160 и срнеће дивљачи 32 јединке.

„Трешња” је на Авали поред старог пута за Крагујевац. Од Београда је удаљено 35 километара. Ловиште је ограђено, лежи на надморској висини од 200 до 300 метара и захвата површину од 117 хектара. Стално гајене врсте дивљачи су јелен лопатар и муфлон. О богатству ловишта сведоче трофеји јелена лопатара оцењени са 196,21 ЦИЦ поена и муфлона са 220,45. Бројност јелена лопатара износи 40 јединки, а муфлона 36 јединке.

„Липовачка шума” простире се на површини од 1.253 хектара, на магистралном путу Београд – Чачак, на надморској висини од 160 до 290 метара. Од Београда је удаљено 25 километара. Ловиште је отворено. Стално гајене врсте дивљачи су срна и дивља свиња. Бројност срнеће дивљачи износи 54 јединке, дивље свиње 12 јединки.

„Рит” је на 15 километара северно од Београда, поред пута ка Зрењанину, у близини Падинске Скеле. Отвореног је типа, на површини од 8.263 хектара, од чега фазанерија захвата површину од 50 хектара. Стално гајене врсте дивљачи су срна, дивља свиња, зец, фазан, препелица и дивља патка. Лов фазана из вештачке производње обавља се на уређеном полигону. У фазанерији се годишње произведе око 13.000 фазана, од чега се део испушта у наша ловишта, а део продаје ловачким удружењима. Бројност срнеће дивљачи износи 192 јединке, дивље свиње 104, фазана из слободне природе 440 јединки, зеца 300. У ловишту су као стално гајене врсте дивљачи сваке године присутне и птице селице, и то препелица, дивља патка и дивља гуска.

Одстрел дивљачи се углавном реализује комерцијалним ловом (око 73 одсто годишњег плана) ловаца туриста, док се мањи део реализује узгојним ловом, који спроводе запослени у стручној и ловочуварској служби. У два ловишта изграђени су објекти за преглед и привремено складиштење одстрељене дивљачи. Објекти су изграђени у складу са свим ветеринарско-санитарним условима које је прописала Управа за ветерину.