Шпијунирање кроз рупе у закону

Нацрт закона о заштити података о личности ни правницима није јасан. Овај документ није разумљив чак ни поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, који је у Србији највећи стручњак у тој области. Поједине одредбе текста су опште и као да су само преписане из прописа ЕУ, сматрају упућени.

Правници сликовито објашњавају проблем са нацртом овог закона. Ако је, кажу, законом одређено да се у кућу улази на врата, ипак је остављена и могућност да се уђе кроз прозор или оџак. Такође, поједини видови обраде података, попут видео-надзора, нису уређени, већ ће бити прописани новим законом.

На пример, није јасно да ли је прекршен закон уколико неко постави камеру у стамбеној згради у којој живи. Да ли наш комшија сме да снима ходник којим свакодневно пролазимо? Да ли преко видео-надзора сме да нас шпијунира и прати када и с ким улазимо у стан?

Поред тога, и многе друге ствари остале су недоречене. Постоји забуна и око тога ко сме да има увид у медицинске картоне, матичне бројеве и адресе грађана.

Нацрт закона о заштити података о личности у понедељак је изазвао полемику на релацији повереник за информације од јавног значаја – Министарство правде. Повереник је затражио од министарства да објави комплетан текст мишљења које је од Европске комисије (ЕК) добило поводом Нацрта овог закона. Из министарства су истог дана одговорили да је мишљење ЕК и Евроџаста (Агенција ЕУ за полицијску и правосудну сарадњу у кривичним стварима) о нацрту закона – позитивно. Напоменули су да мишљења ЕК и Евроџаста нису један документ у форми мишљења ових европских институција, већ је реч о званичној електронској преписци Министарства правде и ових институција у којој се континуирано радило на прилагођавању текста.

„У складу са обавезама Србије у процесу придруживања ЕУ, као и активностима у вези са Акционим планом за преговарачко поглавље 23, текст Нацрта закона о заштити података о личности, који је усаглашен са коментарима са јавне расправе, преведен је на енглески језик и званичним каналима комуникације – електронским путем прослеђен Европској комисији и Евроџасту”, навели су из министарства.

Међутим, Родољуб Шабић се потом преко свог твитер налога обратио Министарству правде: „Уважена господо, ово што радите је замајавање јавности. Нисам тражио да објављујете мејлове од пар редова, то сте већ урадили. Тражио сам да објавите званичан документ ЕК (датира од 23. априла) од више страна. Да ли и даље озбиљно тврдите да тај документ не постоји?”, написао је Шабић.

Повереник није остао усамљен у критикама у вези са овим документом. И Друштво судија Србије оценило је да Нацрт закона о заштити података о личности треба изменити и прилагодити правном систему Србије. Због великог броја изузетака од правила и недовољно прецизних одредби, судије сматрају да ће закон бити тешко примењив у пракси на доследан начин, што ће, како додају, неминовно узроковати доношење различитих одлука у сличним случајевима. Друштво судија изразило је забринутост „да ли ће заиста бити омогућено грађанима да остваре Уставом гарантована права, између осталих и права на приватност и на правну сигурност, а судовима – да несметано функционишу у условима који би били пажљиво размотрени пре успостављања додатних надлежности”.

Државе чланице ЕУ, према тврдњама Друштва судија, припремале су своје правне системе за примену Опште уредбе током две године од њеног усвајања, пратећи њену примену, и сада се њој прилагођавају.

Нацрт закона о заштити података о личности има циљ да уреди општи режим обраде података о личности у складу са регулативом ЕУ у овој области и у основи представља превод Опште уредбе ЕУ о заштити података о личности из 2016. године.