Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бајка о реиндустријализацији

Индустрија у српском и немачком БДП-у учествује са 25 одсто. Зашто је онда Немачка друга производна сила света, а Србија 71. на тој листи
(Фото Пиксабеј)

Жал за реиндустријализацијом нашао је своје упориште и у економској науци, па се тако с времена на време међу стручњацима обнови расправа како је Србији неопходна нова индустријска политика. Чак је пре неколико година реиндустријализација била главна тема Копаоник бизнис форума.

Може ли Србија да стигне развијени свет тако што ће посрнулим привредним гигантима удахнути нови живот или тако што ће из пепела на индустријском гробљу подићи нове системе који могу да парирају светским корпорацијама?

Иако је међу економистима уврежено мишљење да је удео индустрије у нашем бруто домаћем производу мали, подаци Евростата показују да то баш и није тако.

Индустрија у српском бруто домаћем производу (БДП) учествује са 25,9 одсто. Звучи готово невероватно али удео немачке индустрије у БДП-у је скоро исти (25,6 одсто). Да је снага српске привреде миљама далеко од Немачке показује и листа Светске банке о производној снази економија света. Према овом показатељу (производна додата вредност), Немачка је друга производна сила света. Од укупно 148 рангираних земаља, Србија је на 71. позицији.

Ако је наш удео индустрије у БДП-у, већи него у неким развијеним европским земљама, као што су Белгија (16,7), Данска (18,8), Француска (14,1), Аустрија (21,6), Италија (19,3) како то да је српска привреда по својој снази тако далеко од њих? И да ли то значи да је прича о реиндустријализацији код нас прецењена, јер чак и Велика Британија, колевка индустријске револуције, данас има удео индустрије у БДП-у од свега 13 одсто. Пре светске кризе тај удео је износио 15,3 одсто. Иако је Лондонска берза, један од синонима модерног светског економског поретка, на почетку кризе била жестоко погођена, удео финансијских услуга у БДП-у Велике Британије чак је током претходне деценије остао готово непромењен и нешто је већи од седам одсто. Привредном расту у овој земљи највише доприносе трговина, саобраћај и туризам (18,6 одсто). Удео науке и технологије, на пример, у Великој Британије је веома битан за допринос привредном расту.

Иван Николић, сарадник Економског института и уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), каже да је прича о реиндустријализацији у Србији била актуелна пред светску економску призу. У међувремену се структура привреде доста променила, па та прича више и не пије воду и нема много смисла.

– Реиндустријализација је прецењена у смислу императивног форсирања индустрије на рачун неког другог сектора – каже Николић и додаје да ми не можемо да се са светом такмичимо у тој области.

Сектор услуга, нарочито у области информационих технологија је, према његовој оцени веома конкурентан и то је област где ми можда можемо да стигнемо развијени свет.

– И то само у појединим тржишним нишама. Када је о хардверу реч, ми ту немамо производњу и уопште нисмо конкурентни – сматра Николић.

За разлику од претходне деценије, структура привреде је добра и упоредива чак и са најразвијенијим земљама света, наглашава наш саговорник. У чему је онда трик?

– Јединична новостворена вредност је јако ниска. Преведено у паре, наш БДП је далеко од развијених земаља света. Зато ми треба да повећамо вредност производње по свим секторима – каже Николић.

Према подацима Међународног монетарног фонда (ММФ), све што су немачки грађани и привреда створили за годину дана износило је нешто више од 3.680 милијарди долара. Српски БДП у доларима био је већи од 40 милијарди. То значи да немачка привреда за годину дана произведе оно што Србија не може за скоро читав век.

А шта то конкретно значи за грађанина Србије, ако се пође од претпоставке да просечне плате расту онолико колико расте БДП?

Преведено у паре, просечном Европљанину ће раст БДП-а од два одсто, донети много више новца него што би просечном Србину донео раст од четири одсто. Ако зараде расту онолико колико расте БДП за просечног Немца, чија је зарада око 2.300 евра раст од два одсто доноси додатних 46 евра. Док за просечног Србина, са платом од око 420 евра, раст од четири одсто доноси додатних 16,8 евра.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Reinduatrjalizacija Srbije nije bajka. Zato videti: "Moguce strategije razvoja Srbije" (SAU, 2014).
pedja
Nastavak: Jednu stvar Srbija treba da ima na umu: najuspesniji i najskuplji proizvodi su oni proizvodi koje industrija pravi za neku drugu industriju, dakle raznorazne masine, hemikalije, proizvodni procesi ( a to Srbija ima jako malo)...to zahteva veliko znanje i kompleksne proizvode a to pak zahteva univerzitetsku podrsku za takve industrije. Ne mozete ocekivati uspesnu automobilsku industriju bez makar odseka za istu na masinskom fakultetu i blizinu poveceg grada ( kao Beograd). Slicno je za bilo koju drugu kompleksniju industriju. To zahteva ulaganja, drzavnu podrsku ali je kolicina novca koja se vrati ogromna.
pedja
Tajna te razlike je u tome sto Nemacka, za razliku od Srbije, ima zaokruzeni proizvodni proces, tj raspolaze svim tehnologijama potrebnim da se napravi proizvod; od materijala, masina pa do zadnjeg srafa. To Nemackoj omogucuje da izveze proizvod bez uvoza bilo cega a to pak omogucuje trgovinski suficit i jaku valutu. Jaka i stabilna valuta i gore pomenuta vartikalna integracija industrije, omogucava nemackim bankama sigurna ulaganja u sopstvenu industriju i nauku koja radi za nju. Za razliku od Nemacke, srpska ( i nekada jugoslovenska industrija) su bile polu-preradjivacke industrije, koje su uvozile veliku kolicinu repro-materijala da bi izvezle malu kolicinu, relativno jednostavnih proizvoda niske cene. Rezultat je bio trgovinski deficit, slab dinar, slabe nelikvidne firme koje su racunale na drzavnu pomoc za likvidnost. Spas je u formiranju liste strateskih industrija ( na primer poljoprivrednih masina ili drvnopreradjivacke industrije i sl.) i njihova vertikalna integracija.
Beogradjanin Schwabenländle
После индустриске револуције, Велика Британија је имала најачу индистрију на свету. Иако је имала прилаз свим сировинама из њених колонија, по такорећи најефтинијим ценама, ипак је за око 20-30 година изгубила примат који је имала и тада је je Made in Germany постао појам најмодерније и најефикасније индустриске производње. У задњих 20 година је Немачка далеко претекла Француску у пољопривреди и пољопривредним производима иако је изгубила велике површине плодне земље на истоку који се сада налазе у Пољској. И у тој после 2. Св. рата потпуно порушеној земљи морала је да прихвати 17 милиона избеглица са истока. Опште је познатда је то индустриска сила, до скора после УСА, најача на свету, али мало је познато колико је пољопривреда јака. О иновацији и патентима да не говоримо, данас УСА буквално прозводе све на машинама увезеним из Немачке.
Radmila Mišić
Ako je industrijska proizvodnja nebitna, zasto je nemacki Henkel premestio proizvodnju Meriminih proizvoda (decji sapun, tensan krema, tensan tecni sapun) u Diseldorf, u Nemacku? Kad im je obim proizvodnje toliko veci od srpskog, zasto im je onda trebala i ta sitna dopuna iz Srbije? Meni je zao sto se to desilo ne samo zbog novcane vrednosti tog dela Merimine proizvodnje vec zato sto smo izgubili jedan deo nase (ionako male) industrijske tradicije. A preduzenicki duh ce se ovde razviti kad covek bude u stanju da naplati svoj rad-sa danasnjim stilom rada nasih sudova, mozete doci u situaciju da imate tri izvrsne presude ali da ne naplatite posao koji ste uradili.
Sloba
Neke činjenice, BDP Srbije 38 milijardi usd, Nemačke 3467 milijardi usd, BDP po stanovniku Srbije 5400usd, Nemačke 42000usd. Srbija je po ekonomskim pokazeteljima razvijenosti 1989 bila kao Portugalija koja danas ima BDP po stanovniku 19800usd. Bez stvaranja nove vrednosti nema napretka da li se to stvaranje odigrava u industriji visokih peći ili retorti biohemičara nije presudno bitno je da donosi napredak i boljitak narodu a za uspeh tog procesa odgovornost snose isključivo vlastelini (oni koji vladaju bilo da su izabrani, postavljeni...).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.