Сутон белачких латифундија на југу Африке

Мирисни чокоти грожђа стогодишње винске фарме „Луизенхоф”, у близини Стеленбоша на крајњем југозападу Јужноафричке Републике (ЈАР), пали су почетком августа као снопље пред навалом црних бескућника, одлучних да баш ту, на плодној земљи белих власника, коначно реше своје стамбено питање.

„Доста нам је тога да живимо као подстанари. Општина нам стално обећава земљу за живот, али слаба вајда. На овој фарми има довољно земље за све”, рекао је локалним медијима човек по имену Xeгвана из убогог насеља Кајманду које се граничи са „Луизенхофом”, пре него што је ухапшен.

На брзину подигнуто насеље лимених кућица јужноафричка полиција склонила је преко ноћи са „Луизенхофа”, али се у округ надалеко чувених винограда увукла сумња. Да ли је упад на имање фамилије Стефана Смита „наручена земљишна инвазија”, какве су из суседног Зимбабвеа пре десетину и више година отерале у расејање преко 4.000 белих великих фармера латифундиста?

Међу локалним политичарима, Дерик Хендриксе, функционер Бораца за економску слободу (ЕФФ), нашао се позваним да демантује било какву везу те странке са упадом у „Луизенхоф” .

„Окупација винске фарме у Стелебошу није изведена под окриљем ни Бораца за економску слободу, нити Афричког националног конгреса (АНК)”, поручио је представник ЕФФ, странке која је на изборима 2014. године освојила шест одсто гласова и ушла у јужноафрички парламент. Колико лане, Џулијус Малема, лидер ЕФФ, предложио је у парламенту ЈАР закон који би омогућио експропријацију земље без компензације. Са 266 гласова „против” и 33 „за”, тај Малемин предлог одбачен је прошле године у парламенту, након одлучног лобирања Сирила Рамапозе, ондашњег заменика председника владајућег Афричког националног конгреса, преноси британски војно-политички магазин „Африка конфиденшал”.

Почетком августа, Сирил Рамапоза, одскора председник државе и лидер АНК, најавио је да ће та странка у парламенту подржати предлог амандмана на Устав, члан 25, којим се „експлицитно” уређује експропријација земље без компензације.

„Јужноафричка економија суочава се с озбиљним изазовима. Незапосленост је достигла 27,2 одсто. Одлучни смо да подстакнемо економски развој, повећамо пољопривредну производњу и снабдевеност храном. Народ је потпуно јасно у јавним дебатама истакао да жели устав који јасније говори о експропријацији земље без надокнаде”, поручио је Рамапоза уз напомену да у „ЈАР неће бити инвазија на поседе, будући да је то незаконито”.

Ова најава председника државе – а пред почетак кампање за парламентарне изборе 2019. године – дигла је беле јужноафричке фармере на ноге. „Сакелига”, пословна лоби група фармера бурског (холандско-немачког) порекла, донедавно позната под именом „Африбизнис”, захтевала је ове седмице од владе у Преторији да јој достави „списак 139 фарми које су означене за експропријацију у следећих неколико недеља”, пренела је јужноафричка штампа.

„АНК ствара непријатеље у редовима земљопоседника, неправедно од њих правећи мете. Наставићемо да се противимо овој неуставној политици експропријације”, поручио је Арманд Грејлинг, правни саветник „Сакелиге”.

Уколико убрзо не спроведе земљишну реформу, јужноафричка власт могла би стећи другачије противнике, упозорила је недавно Преторију Светска банка (СБ).

„Ниједна политичка демократија не може да опстане, нити да процвета ако је народ листом сиромашан, без земље и без опипљивих изгледа за бољи живот. Сучељавање са сиромаштвом и оскудицом мора бити први приоритет демократске владе”, истакла је пролетос СБ, оцењујући да, четврт века од укидања апартхејда и првих демократских избора, ЈАР још није раскинула са кључном ставком своје бруталне колонијалне прошлости: масовним беземљаштвом Африканаца.

„Јужноафричка транзиција остаје незаокружена. Исувише велики број историјски обесправљених Јужноафриканаца обесправљен је и данас, хронично сиромашан, без земље и поседа. Обесправљеност заснована на раси и повезана са земљом кључна је одредница јужноафричке историје. Не чуди то што је земљишна емоционална тема. Убрзана земљишна реформа је од критичног значаја за привредни раст, запошљавање и социјалну кохезију, посебно у сеоским крајевима”, истиче СБ у извештају којим најављује нови програм сарадње са ЈАР за период 2019–2022. године.

Како ствари сада стоје, готово трећина обрадиве земље у Јужноафричкој Републици данас је у приватном власништву: бели фармери поседују 72 одсто ораница, а већинско црначко становништво је на свега четири одсто њива. Важећем катастру ЈАР изгледа да су одбројани дани. Са тим осећајем, делегација 30 белих фармерских породица посетила је прошлог месеца пољопривредну област Ставропољ у Русији, пренела је ТВ мрежа Росија 1.

„Више од 15.000 Бура, наследника првих холандских досељеника у ЈАР, планира да се исели у Русију због претњи експропријацијом”, саопштила је руским домаћинима јужноафричка извидница.