Четири деценије од рођења прве „лабораторијске” бебе

Британка Луиза Браун, у свету позната као прва „беба из епрувете”, 25. јула је напунила 40 година.

Иако је овим поводом изјавила да би јој било драже да је њен рођендан њена лична ствар, јасно јој је да је њеним рођењем почела историја коју до данас прославља између шест и осам милиона беба рођених поступком вантелесне оплодње, све њихове породице, наука и нарочито медицина.

Четрдесет година од рођења прве „бебе из епрувете” петомесечном изложбом прославља и чувени Музеј науке у Лондону, изложбом посвећеном десетогодишњем мукотрпном истраживању које је 1978. године коначно довело до рођења прве „лабораторијске” бебе.

Вантелесну оплодњу научници широм света сматрају најзначајнијим достигнућем хумане медицине 20. века, а лондонски Музеј науке је изложбом желео да подсети и на троје научника, по многима, „заборављених пионира вантелесне оплодње” – Роберта Едвардса, Патрика Стептоа и Џин Пурди, без чијег деценијског одлучног настојања да победе проблем неплодности данас не би имали десетине милиона срећних људи, који су се остварили у улози родитеља.

Стерилитет је глобално постао све чешћи проблем у 21. веку, који није заобишао ни Србију. И у нашој земљи неплодност мучи готово сваки пети пар, па држава све више пажње посвећује овом проблему. Лекари ипак подсећају да медицина још увек није дала одговор на питање зашто вантелесна оплодња некада успе, а некада не, те да је за успешно остварење трудноће често неопходно више покушаја.

„На нужност вишеструких покушаја вантелесне оплодње, на веровање у оно што радите и на спремност на истрајност подсећа нас и ова велелепна изложба, посвећена настанку револуционарног поступка вантелесне оплодње”, каже проф. др Слободан Р. Радуловић, један од наших највећих стручњака у области репродуктивног здравља.

Као наш пионир у области вантелесне оплодње, др Радуловић изражава наду да ће наука крупним корацима наставити и даље, имајући у виду да су у протеклих четрдесет година нађени одговори и на проблем мушког стерилитета, да су усавршена технолошка средства попут 4Д ултразвука, инкубатора за перманентно посматрање развоја ембриона, па да се увелико ради на испитивању могућности стварања јајних ћелија од ткива коже.

Иначе, у Србији је прва „беба из епрувете” добијена пре 31 годину. Реч је о Милошу Трајковићу, младићу из Врања. Његова мајка Славица донела га је на свет у лето 1987. године у ГАК „Народни фронт”. Био је то револуционарни подухват у Србији у то време, а све је обављено под будним оком тима лекара, између осталих и проф. др Миленка Пророчића.