Срби у Црној Гори између језичке већине и националне мањине

У Црној Гори нема већине – ако су Срби мањина, онда су и Црногорци мањина, каже за „Политику” председница Матице српске у Црној Гори Јелица Стојановић и поткрепљује овај став подацима према којима се, према последњем попису, чак 45 одсто грађана изјаснило да говоре српским језиком. Оних који су рекли да је њихов језик црногорски је – 10 одсто мање. Дакле, убедљива већина у Црној Гори су они који говоре српским језиком.

И према попису, у овој држави, како каже наша саговорница, ниједно национално опредељење не прелази онај број који гарантује да је то већина и конститутивни народ, односно нема више од 50 одсто људи који су се изјаснили као Црногорци. „Без обзира на све ове чињенице, Срби немају никаква права. У свему важе права политичке већине”, истиче Јелица Стојановић.

Иако се о забрињавајућем положају Срба у Црној Гори већ дуго говори, у јавности је прави потрес изазвала недавна изјава патријарха Иринеја који је статус Срба у овој држави упоредио са оним који су имали у доба Независне државе Хрватске.

Председник Црне Горе је одмах поручио да очекује од патријарха да демантује своју изјаву јер „нико нормалан тако нешто не може помислити, а камоли изговорити”. Председник Нове српске демократије, најјаче опозиционе групације у црногорском парламенту, Андрија Мандић, каже за наш лист да патријарх није направио ни најмању грешку када је износио ту оцену.

„У оквиру ове државице, ситуација је драматична. У Уставу пише да је то грађанска држава и да су сви равноправни. Међутим, на посредан начин, дефинисањем црногорског језика као службеног, а српског, босанског, хрватског и албанског као језика у службеној употреби, званична Подгорица је Црногорце дефинисала као народ, док су сви други мањина. Хрватима, Албанцима и Босанцима у потпуности припада статус националне мањине и они га прихватају. Међутим, једини проблем и читава игра је уперена против српског народа, који је и створио државу Црну Гору. Јер Црногорци су нација постали тек 1945. године”, објашњава Мандић.

Према његовим речима, све историјско наслеђе некадашње Црне Горе, књажевине и краљевине, припада српском народу. И, како каже, сада новоформирана црногорска нација жели да узме српско наслеђе и све оно што је створено у књажевини и краљевини Црној Гори, а пре тога у времену Црнојевића, Балшића и Немањића и да Србе прогласи националном мањином.

„Овде је на делу злочин којим се покушава обрисати наша традиција и историја. Имамо много неразумних људи, чак и припадника нашег народа, који то не схватају, не прихватају и кажу – српска мањина у Црној Гори. Наши рођаци, који су се конституисали у црногорску нацију, покушавају да нас насилно асимилују и узму наше историјско наслеђе”, каже Мандић. Он истиче и да српски народ у Црној Гори неће пристати на насилну асимилацију и да ће тражити своја права у складу са међународним стандардима. Они који су на власти, каже, имају друге планове и од осамостаљења пре 12 година су урадили много како би српској заједници нанели зло.

И Јелица Стојановић се слаже да је кроз црногорски устав – у коме је направљена вештачка разлика између термина службени језик и језик у службеној употреби – исфорсиран црногорски језик. „Разлика између термина службени језик и језик у службеној употреби не постоји. У ствари, службена употреба би требало да подразумева све. Ономе што је покривено називом службени језик, а то је црногорски припада све, а ономе што је ’у службеној употреби’ одузета су сва права. Између осталог, српском језику”, објашњава наша саговорница и додаје да су на тај начин изједначени српски и хрватски језик, којим говори свега 0,40 процената житеља Црне Горе.

Према њеним речима, Срба су дискриминисани по језику, али и у коришћењу свог вековног писма, ћирилице, такође и на верској основи, али и у егзистенцијалном погледу. „Десет до петнаест пута је мање оних који су се у државним структурама и органима изјаснили као Срби, од оних који су се изјаснили као Црногорци. У Црној Гори нема ниједног судије Уставног, Вишег или Апелационог суда да се национално изјашњава као Србин. Нема ниједног директора основне, средње школе или вртића да се национално изјашњава као Србин. У Министарству просвете и науке, према последњим подацима од пре пет-шест година када је било запослено 70 лица, 55 су били Црногорци, а шест Срби”, прича Јелица Стојановић.

Као пример дискриминације, она наводи и да од отварања одсека за црногорски језик нико са дипломом српског језика не може да добије посао у школи. „Наша Матица српска никада није добила помоћ од државе Црне Горе, иако је од оснивања имала око 500 различитих догађаја. У свом чланству имамо око 80 доктора наука, магистара, универзитетских професора и књижевника. Али за државу Црну Гору и за јавни медијски сервис – као да не постојимо. Истовремено, Матица црногорска је на буџету Црне Горе”, објашњава наша саговорница.

Према речима Андрије Мандића, добро у Црној Гори је да „међу рођацима Србима и Црногорцима” није дошло до сукоба, да није пала ни кап крви. То, каже, даје шансу да се пронађу решења која ће почивати на истини и уважавању српске традиције и прошлости