Горостас из Идвора

Да ли сте прочитали аутобиографију Михајла Пупина „Са пашњака до научењака”, за коју је 1924. добио Пулицерову  награду? Нисте? Многи Американци јесу јер је била део лектире.

У емисији из 2017. године „Пупинова бајка” (приказана у суботу на РТС 3), у својеврсном путовању кроз живот и дело Михајла Пупина, наратор је велики познавалац овог научника и добротвора Александра Нинковић-Ташић, а редитељ Драган М. Ћирјанић.

„Пупинова бајка” није само прича о човеку који је 40 година био професор универзитета и чије је име на значајном месту на листи десет најбољих професора свих времена. Свом имену и презимену додао је Идворски, јер његовог родног села Идвора „нема ни једној мапи”, како је говорио. Ово је једна од    ретких емисија која нас постиди за све оно што нисмо знали или смо заборавили шта је Михајло Пупин учинио за своју вољену Србију, и то да је имао срце веће чак и од свог генијалног ума. Кроз ову ТВ причу провејава огромна Пупинова љубав, дивљење и поштовање према његовој неписменој мајци Олимпијади, која, како је говорио, „никада није видела ни сеоског учитеља ни школу”, али га је саветовала да учи и испратила четрнаестогодишњег Михајла у свет: у немачку основну школу у Перлезу, гимназију у Панчеву и Прагу.

Продао је књиге, капут и шубару и купио најјефтинију карту од Хамбурга до Њујорка. Да се не смрзне, обгрлио је бродски димњак и после 14 дана пловидбе стигао у Америку, без знања енглеског и без пријатеља. За једину пару коју је имао купио је питу од вишања која је била пуна коштица, малер као и кад му је раније у возу украдена печена гуска коју му је спремила мајка… Пет година је радио тешке физичке послове и ишао у вечерњу школу, а затим положио пријемни на Колумбији и добио стипендију… Уз огромна научна и дипломатска постигнућа, описује га и податак да је основао Фонд Олимпијаде Алексић – Пупин, који је помагао самохраним мајкама у Србији да школују синове, али и да  ћеркама набаве мираз. А када је као старац са штапом причао о мајци, устао је објашњавајући – „док о њој говорим, не могу да седим”…

„Пупинова бајка” носи поуке о поштовању, захвалности, пријатељству (и руши теорију о нетрпељивости Тесле и Пупина), доброти, досетљивости у начинима да помогне свом народу, између осталог, пославши после Великог рата     двадесет пет богатих младића, студената медицине, да лече рањене и сиромашне и да са двадесет пет Фордових аутомобила разделе кукуруз удовицама и сирочади, али и да пишу о свему што виде и осете у Србији.

У време када деца од родитеља и пријатеља имају углавном очекивања, поруке ове емисије су лековите.