Штедња у динарима исплативија него у еврима

Динарска штедња је у последњих шест година утростручена и то са 18 милијарди динара из августа 2012. године на 54,4 милијарде динара у јулу 2018. и наставља да расте, саопштила је Народна банке Србије (НБС).

У истом периоду, повећана је и девизна штедња са 7,9 милијарди евра (936 милијарди динара) на 9,7 милијарди евра (1.147 милијарди динара).

Како истичу из НБС, поверење грађана у домаћу валуту повећано је захваљујући мерама монетарне политике и постигнутој трострукој стабилности – инфлације, девизног курса и финансијског система.

Чињеницу да су и динарска и девизна штедња повећане упркос смањењу каматних стопа на орочене депозите становништва, тумаче као охрабрујућу и као израз поверења грађана у финансијски систем. „У протеклих шест година постигнути су значајни резултати на стварању повољног домаћег економског амбијента. Међугодишња инфлација, која је у октобру 2012. износила 12,9 одсто, смањена је до краја 2013. на ниво од 2,2 процента, и већ пет година се успешно одржава на ниском и стабилном нивоу, упоредивом са инфлацијом у развијеним земљама”, напомињу из НБС.

Додају да је постигнута и очувана релативна стабилност девизног курса, и да је динар данас према евру на готово истом нивоу на којем је био у августу 2012, при чему су нето девизне резерве на највишем нивоу од 2000. године.

Из централне банке најављују да ће два пута годишње, у јануару и у јулу, НБС објављивати анализе о исплативости динарске и девизне штедње, а да је најновија таква анализа којом су обухватили период од августа 2012. до јула 2018. године указала на већу исплативост штедње у домаћој валути и у кратком и у дугом року.

Према тој анализи, штедиша који је у августу 2012. положио 100.000 динара на динарску штедњу орочену на годину дана и сваке године обнављао уговор, добио би у јулу 2018. године око 32.000 динара (270 евра) више у односу на штедишу који би у истом периоду и уз исте претпоставке положио 100.000 динара у еврима на девизну штедњу.

Анализа показује да је и штедња у динарима орочена на годину дана, без занављања штедног улога, била исплативија од штедње у еврима током протеклих шест година. „Већа исплативост динарске штедње резултат је ниске инфлације и релативно стабилног курса динара према евру које је НБС постигла и одржала током претходних шест година, затим релативно виших каматних стопа на штедњу у домаћој валути него на девизну штедњу и чињенице да се на приходе од камата на динарску штедњу не плаћа порез, за разлику од девизне штедње на коју се каматни приход опорезује по стопи од 15 одсто”.