Обавезна јакна за Височку бању

До Височке бање из центра Ариља води четрдесетак километара уског асфалтног пута. У зелену оазу ушушкану у кањону Великог Рзава стиже се за мање од сата обазриве вожње. Посетиоци који први пут долазе требало би да имају на уму да је на 600 метара надморске висине, што је уједно најнижа тачке клисуре кроз коју протиче река са извориштем подно планине Мучањ, увек за неколико степени хладније. Без џемпера и личног пешкира не долази се у бању под ведрим небом, испод села Висока.

Најчешћи гости су мештани околних места – Ариља и Ивањице, Чачани и случајни туристи. Јер, иако је реч о бањи, локалитет има само два примитивна бетонска базена наткривена лимом, до којих води уска стаза – дело руку локалних становника. Зато свако ко очекује бањање нека се спреми за потпуно другачији угођај од „спа-уживанције”.

Овде дах одузимају лепота нетакнуте природе, тишина коју пара хук брзака и бескрајно зеленило источних падина Златибора. Височка клисура и Округлица, иначе, јединствени су склоп крашких висоравни и клисурастих долина.

Термална вода потиче из бројних извора од којих су посебно интересантне висеће терме на бочним стенама, изнад корита Рзава. Температура воде је 27 степени; према резултатима хемијских анализа, како пише на инфо-табли, сви имају сличне карактеристике, те се претпоставља да потичу из истог колектора – јединственог подземног језера. Вода спада у категорију калијум-магнезијум-хидрокарбонатних, олигоминералних, хипотермалних.

Купачима се не препоручује боравак дуже од 20 минута у базену. И да се не плива, него мирује. Повољно делује на особе са реумом и оне са срчаним проблемима, а како смо чули од мештана: „Добра је за очи, ми одавде користимо је за умивање”, каже уз широк осмех Милан Милојевић Јаро док справља кафу.

Осим  његовог малог бифеа на обали Рзава нема других угоститељских објеката, тек неколико викендица.

– Буде овде гужва од маја до септембра. Долазе својим колима, роштиља се, купају се људи. А како је зими, боље не питај! – у једној реченици даје одговор на нашу знатижељу како изгледа свакодневни живот у близини Височке бање. Додаје да његове комшије не беже ни од каквог посла: гаје малину, праве ракију, има оваца, вуку се дрва... „Мора пуно да се ради да се преживи.”

Ариље је удаљено четрдесетак километара, мало даље је Ивањица, Сирогојно је на седам километара. Како се природа поиграла за разбацаним засеоцима око кривудавог и агресивног Рзава, Јаро описује кроз ситуацију житеља педесетак кућа засеока Ђедовац. Када прелазе дрвени мост у Височкој бањи имају само два километра раздаљине до асфалтног пута који води даље до већих места, али када дрвену конструкцију коју сами подижу од 15 кубика грађе однесе Рзав, онда морају да путују 20 километара дуже.

Вредни људи тако бију битку са природом. То, међутим, не занима намернике, они су заинтересовани за податке како је откривена бања.

А легенда каже да је једно болесно ждребе, напивши се ове воде без укуса и мириса оздравило, да су то видели становници и да се од тада купају и пију воду са термалних извора. Један од обавезних савета је да се никако после боравка у термалним базенима не улази у хладни Рзав чија температура у најтоплијим месецима у години једва прелази 22 степена, и то у доњем току. У горњем и скривенијем још је хладнији.