Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хиљаду слависта из 43 земље долазе на конгрес у Београд

Најзначајнија и бројчано највећа научна манифестација посвећена словенским језицима, књижевностима и културама икад одржана у Србији

Међународни конгрес слависта окупиће од 20. до 27. августа у Београду, у организацији Међународног комитета слависта и Савеза славистичких друштава Србије, 1.020 учесника из 43 земље - од словенских земља, преко Америке и Аустралије, до Јапана и Јужне Кореје.

Реч је о најзначајнијој и бројчано највећој научној манифестацији посвећеној словенским језицима, књижевностима и културама икад одржаној у Србији, која се организује под високим покровитељством председника Србије и под покровитељством Града Београда.

Председник Међународног комитета слависта и председник Програмског одбора конгреса проф. др Бошко Сувајџић рекао је у интревјуу Танјугу да су програмом предвиђени реферати, округли столови, тематски блокови и посебне теме у оквиру којих ће се разматрати питања фразеологије, лексикографије, лингвистике, књижевности, културе, фолклора.

Посебна пажња ће бити посвећена интеркултуралним и интерлитералних везама, компаративном сагледавању узајамних веза између словенских језика, књижевности и култура, питањима дигитализације знања, микројезика, различитим видовима модернизације знања, као и изучавању словенских језика, књижевности и култура у настави.

Сувајџић каже да им је важно да скрену пажњу на значај дигитализације знања, обједињавања знања у одређене базе података, обједињавања периодичних публикација, часописа, библиографија и да говоре о континуитету славистике.

Конгрес је у значајној мери посвећен лингвисти Александру Белићу, а Међународни славистички центар припремио је трокњижје посвећено Белићу и његовим визионарским идејама, потреби архивирања знања што је посебно значајно, како наглашава Сувајџић, у времену када се све убрзало.

Сувајџић је навео и да су направили референтну листу славистичких публикација од неколико хиљада наслова која се налази у Словенској библиотеци у Прагу као централној библиотеци при Међународном комитету слависта.

Акценат им је, како је објаснио, и на што бољем повезивању јужнословенских језика и земаља из региона.

„Наш акценат је био и на укључивању младих и на истицању што савременијих и актуелнијих тема када је реч о славистици, а једна од њих је на који начин може да постоји славистика данас и да што снажније привучемо земље из региона и приближимо покидане и поремећене односе унутар јужнословенских наука”, појаснио је Сувајџић.

Поред Белића, посебне теме Конгреса биће Српски рјечник Вука Стефановића Караџића из 1818. - 200 година од те „књиге над књигама или књиге пред књигама, књиге памтивека, књиге расковника, књиге која је ујединила и сабрала све нити Вукове реформе”, која, као и пратећи програми конгреса, показује потребу сабирања речи у књиге, а књига у одређену библиотеку или виртуелни простор и потребу континуитета.

Учесници Конгреса ће се осврнути и на то како се Први светски рат одразио на славистику.

Председник Организационог одбора Конгреса проф. др Вељко Брборић подсећа да је славистика била моћна научна дисциплина, да је у другој половини 20. века „чинила светску и европску равнотежу, да би након пада Берлинског зида и слабљењем европског истока, изгубила на значају”.

„Некада је српскохрватски језик на славистичкој мапи света стајао веома добро. На 11 универзитета у Француској се некада студирао, али је интересовање ослабило крајем 20. века због економске и политичке ситуације”, објаснио је Брборић.

Он је Танјугу рекао да им је жеља да се на Конгресу размене научна мишљења, да се виде нови погледи и процени шта је задатак славистике у овом свету, да ли да она и даље буде једна хомогена целина, и како ће изгледати сарадња слависта у будућности.

„Долази 50 професора из Немачке, 70 из Русије, долазе Французи, Шпанци, стручњаци из Јапана, Јужне Кореје и то је прилика да подвучемо црту и да видимо куда ћемо даље. Желимо да славистика има добар пут и добру будућност и да србистика нађе своје место које јој оправдано припада”, истакао је Брборић, подсетивши да је пре 200 година, захваљујући српском језику, Вуковом Рјечнику и народној књижевности Србија била културни феникс Европе.

Брборић наглашава да један језик мора личити на себе без обзира да ли се изучава у Берлину, Бону, Риму, Мадриду, Лисабону или Софији и да се мора поправити сарадња, јер задатак славистике и јесте да повеже културе и народе.

„Основна мисија језика јесте комуникација и она мора да очврсне, да има добру перспективу. Желимо да нађемо своје место под сунцем у оквиру србистике и у оквиру славистике, посебно у овом раздешеном бившем истојезичном југословенском простору”, каже Брборић.

„На конгресу ће бити условно речено две струје из званичне Црне Горе, једна која је просрпска и она која је, да тако кажемо, несрпска, биће две струје из Босне и Херцеговине, она из Републике Српске и она из Федерације, биће велики број научника из Хрватске. Ми знамо и да поглед на Први светски рат није идентичан и то је добро, али и да се разумемо у тим различитим погледима”, сматра он.

Брборић је рекао и да ће покушати да мапирају будућност славистике нагласивши да је брига о језику озбиљан друштвени и државни задатак.

„Сви словенски језици имају прилично богату традицију и литературу. Језик је наслеђе које се баштини и мора да се чува. Његова будућност је везана за будућност колективно словенских народа и појединачно сваког народа у оквирима матичне државе”, оценио је Брборић. (Танјуг)

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan Vlaski
Nadam se da ce se ovom prilikom ponovo roditi ideja o ujednacavanju slovenskih standarda, koja bi mogla poceti npr. inicijativom za priblizavanje leksike... S druge strane, nadam se da ce se nasi strucnjaci setiti, da bi valjalo napraviti i promovisati(!) perskriptivnu gramatiku srpskog jezika koja ce se oslanjati na druge slovenske jezika kao npr. poljski i ceski (cije smo vaskrsenje mi pre 200 god inspirisali) i predstaviti je kao autoritet u ucenju naseg jezika. Nazalost postotak nasih sugradjana koji dobro govore sopstveni jezik je zaprepascujuce mali i ne radi se nista da se to promeni. S druge strane u srpski jezik uporno prodiru nestandarni jezicki elementi sa juga i istoka Srbije kao i dela pomoravlja, koji cak sadrze i neslovenske gramaticke i leksicke elemente. Nekada je Beograd bio prestonica lepog sprskohrvatskog standarda koji je, napominjem, nastao na istocnohercegovackom i sumadijsko-vojvodjanskom narecju, a sad se covek jezi kada cuje Beogradjane i ostatak Srbije.
Beogradjanin Schwabenländle
После оваквих високо научних скупова текстови у новинама на српском језику,постају све гори и гори.
Бане
Слависти којима непријатељ пише књиге из којих уче. Свака част. Замислите обрнуту ситуацију
Dragan K.
Iskreno se nadam da će se naglasiti velika sličnost slovenskog jezika i sanskrta. Mi ne treba da se toga stidimo već da to ističemo. Nije slučajno da se mnogi detalji iz naše sveukupne istorije prećutkuju i čak falsifikuju, a kako ne i jezik. Zar upravo ovo što se piše o podelama u jeziku nije samo vrh ledenog brega?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.