Чији су наши живци

Телевизије би требало да нас забаве и објективно и правовремено информишу. Ако то није превелико очекивање, и да образују. Али, најбоље им полази за руком да нас на разне начине – жестоко нервирају.

Спорт је, захваљујући бројним догађајима, од Светског првенства у фудбалу до сусрета у кошарци, тенису, пливању, атлетици… спасио телевизијско лето од монотоније. Али су се спортски коментатори из све снаге трудили да гледаоцима покидају живце. Одавно смо добили две категорије љубитеља спорта, оне који преносе гледају без тона и оне који га прате на специјализованим кабловским каналима или на онима из региона. А критеријум је – идем тамо где ме коментатор најмање нервира!

Чудно је то: данас спортски новинари говоре или оно што је гледалац видео или га оптерећују својом проценом шта је спортиста могао или требао да уради – а није. А пре много деценија је Радивоје Марковић на Радио Београду тако коментарисао утакмице да су слушаоци имали утисак да су међу навијачима на стадиону.

Дуговечни и популарни  квиз „Слагалица”, уз који гледаоци и уче и проверавају знање, почео је да их обмањује нетачним одговорима. Тако је у јулу на екрану писало да је пијаниста Кемал Гекић – виолиниста, а недавно је на постављено питање где се налази Дворана славних рокенрола, такмичару који је погрешио у одговору на екрану исписана као чињеница да је у америчкој савезној држави Кливленд. Наравно, Кливленд је град у држави Охајо. Сигурно је да нема верних гледалаца који се у таквим спорним тренуцима не сете времена легендарне Милке Цанић, супервизора „Слагалице”!

Недавно истраживање је показало да је удео реклама у програму телевизија с националном фреквенцијом преко осам посто. Кад на то додате промотивне спотове за емисије и серије, тај атак на гледаоца је још већи.

Све телевизије у свету се финансирају продајом рекламног простора. Само, питање је каквог. После рекламе за дигиталну телевизију, за коју су ангажовани Лепа Брена и глумац Енес Хаџихафизбеговић (омиљени пар из филма „Хајде да се волимо”), где се он нервира због слабог сигнала и чупа косу (или уши), покушава да откине сопствену главу и удара даском по поморанџама (?!), гледаоцу преостаје само да попије бенседин и тако побегне од агресије којој је присуствовао. Ако сте избегли ту рекламу, сачекаће вас она у којој вас глумац и бивши играч америчког фудбала Тери Крувс, урлајући, убеђује да купите дезодоранс „за правог мушкарца”.

Како све то преживети?