Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гаранције за странце

(Душан Лудвиг)

Већина становника Србије сматра да је висока незапосленост највећи економски и социјални проблем земље. Међународно упоредива стопа незапослености у Србији у 2007. години је 18,8 одсто, што је веома висока стопа, у поређењу са испод пет процената у САД и Јапану, седам одсто у ЕУ, односно око десет одсто у Пољској и Словачкој, двема новим чланицама Уније са највишом стопом незапослености. Србија је око просека једино у поређењу са другим земљама Западног Балкана.

Висока незапосленост је вероватно најтежи, али не и нерешив економски проблем. Само неколико година пред улазак у ЕУ, 2004, Пољска и Словачка су имале стопу незапослености веома сличну нашој, да би већ данас у многим секторима и занимањима имале проблем са мањком радне снаге. И наши суседи, Румунија и Бугарска, суочавају се са све оштријом оскудицом квалификоване радне снаге, док им је стопа незапослености испод или око просека ЕУ.
Које су најважније користи на тржишту рада од придруживања Европској унији имале земље у транзицији и зашто је придруживање од кључног значаја и за решавање проблема незапослености у Србији?

Једини начин да се незапосленост смањи је повећање запослености кроз креирање нових послова. Међутим, креирање добрих нових послова је веома скупо, јер подразумева велике инвестиције у капитал и људске ресурсе. Са становишта потенцијала за раст, није исто да ли је ново радно место отворио ,,Фолксваген“ или ,,Тојота“, на пример, или је незапослени са нешто мало позајмљеног капитала одлучио да окуша срећу као самозапослени ,,предузетник“.
Стране директне инвестиције су од кључног значаја за раст запослености у приватном сектору у земљама суоченим са хроничним недостатком домаћег инвестиционог капитала. Главни предуслов за долазак страних инвеститора је политичка стабилност.

Посматрајући дванаест нових чланица ЕУ, можемо да приметимо да је прилив страних директних инвестиција био сразмеран нивоу политичке стабилности и степену извесности страних инвеститора да њихова својина неће бити угрожена било политичком експропријацијом, било економском нестабилношћу. Статус кандидата за чланство у ЕУ управо представља један тако моћан сигнал, јер пружа најбољу гаранцију инвеститорима да је реч о земљи са стабилним тржишним институцијама, владавином права и пуним приступом највећем тржишту на свету. Ако опет узмемо пример Словачке, експлозиван раст страних улагања поклопио се са уклањањем Мечијара 1998. године и успостављањем нове владе која је за свој приоритет прихватила учлањење у ЕУ.

Србија данас већ има пословно окружење које није битно другачије од оног у новим чланицама и посебно у земљама кандидатима за чланство у ЕУ. Постоји још доста ствари које треба унапредити или изменити, али те промене ће бити недовољне и у суштини узалудне ако се не оствари политичка стабилност. Једини начин да се она оствари јесте убрзавање европских интеграција.

Зашто су стране инвестиције од толико велике важности за решавање проблема незапослености у Србији? Када посматрамо структуру запослености у нашој земљи, тада постаје јасно да је проблем незапослености још озбиљнији него што то показују статистички подаци. Од укупно 2.650.000 стварно запослених око 2.000.000 је формално запослено, остали су самостални пољопривредници или раде у сивој економији. Међу два милиона формално запослених има скоро 600.000 самосталних предузетника и лица која раде за њих. Скоро пола милиона људи ради у јавном сектору – здравству, образовању, социјалним службама, администрацији и у јавним предузећима. Оно што остаје је мање од милион запослених који раде за плату у предузећима у приватној својини и у предузећима која ће ускоро бити приватизована.

Посматрано на дужи рок, једино тај сегмент запослености – запосленост за плату у предузећима у приватној својини – има перспективу раста. Запосленост у јавном сектору, у коме су тренутно можда најбољи послови (што није добар знак), не би требало да расте ако желимо да смањимо учешће јавне потрошње у друштвеном производу. Запосленост у пољопривреди је сада превелика због ниске продуктивности и због недостатка могућности за запошљавање у другим секторима. Сектор самозапослености је такође достигао скоро максималан ниво – људи се код нас отискују у ,,предузетнике“ најчешће зато што им то остаје као последње уточиште за преживљавање у случају да су изгубили посао за плату или никад нису могли да дођу до њега.

Нова радна места у приватним предузећима су дакле најбоља, али она највише и коштају. Највећа ,,greenfield“ инвестиција код нас, Ball Packaging, је вредна скоро 100 милиона долара, а директно је запослила свега неколико стотина радника. Индиректни позитивни ефекти страних улагања на запосленост су много већи. Радници имају сигуран посао, добијају добре плате, имају већу куповну моћ, што ствара нова радна места у трговини, грађевинарству, услугама.... Домаћи инвеститори се угледају на стране и уместо у шпекулације и луксузну потрошњу улажу више у производњу.

Милион запослених у сектору приватних предузећа у земљи са преко пет милиона особа у радном добу је изузетно мала основа за раст. Треба имати у виду да ни приватизација друштвених предузећа није довршена до краја, а она увек подразумева извесну деструкцију радних места. Ипак, добијањем статуса кандидата за чланство у ЕУ током 2009. године, могуће је замислити веома позитиван сценарио на тржишту рада који би довео до пораста запослености у земљи за 250.000 у наредних пет година и смањио незапосленост за неких 200.000. У том случају стопа незапослености би до 2013. године била сведена на око 12 одсто. А стопа запослености, која треба да буде главни параметар успешности тржишта рада за оне који воде економску политику, порасла би са садашњих 51 на 58 одсто, чиме би се смањило наше заостајање у односу на ЕУ на око десет процената.. Заправо, главни циљ економске политике требало би да буде дефинисан као повећање стопе запослености, а моторна снага тог раста треба да буде раст запослености за плату у приватном сектору.

ванредни професор Економског факултета Универзитета у Београду

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.