НБС казнила 11 банака

Клијентима банака који сматрају да су их оне оштетиле сигурно прија што је Народна банка Србије (НБС) новчано казнила чак 11 банака. Према извештају сектора за заштиту корисника финансијских услуга централне банке, у првих шест месеци изречено је петнаест новчаних казни за 11 банака, што значи да су неке добиле и по две новчане казне.

То су Адико, Сосијете женерал, Рајфајзен, НЛБ, ОТП, АИК, Комерцијална, Пиреус, Теленор банка, Директна банка, Сбербанка, Уникредит банка.

Међутим, Народна банка, позивајући се на Закон о тајности података, не наводи шта је конкретно која банка згрешила и колике су износе казни платили. Из њиховог извештаја види се да код банака има непоштене пословне праксе, као и неправичних уговорних одредби.

– Народна банка Србије у периоду од 1. јануара до 30. јуна ове године донела је 22 решења којима је банкама наложено отклањање неправилности због повреде прописа којима се уређује област заштите корисника финансијских услуга. Та решења углавном су донета у поступку по притужбама корисника, с тим да се два решења односе на непоштену пословну праксу, а једно на неправичне уговорне одредбе. Овим решењима обухваћено је укупно 12 банака. Најчешће су доношена због неправилности у примени појединих одредаба Закона о платним услугама и Закона о заштити корисника финансијских услуга – одговарају у НБС на питања „Политике”.

Додају да је распон новчаних казни, који је прописан законима којима се уређује област заштите корисника финансијских услуга, од 50.000 до 800.000 динара, односно од 80.000 до милион динара, а за непоштену пословну праксу и неправичне уговорне одредбе од 200.000 до два милиона динара.

Економиста Љубодраг Савић сматра да су 22 решења којима је банкама наложено отклањање неправилности само кап у мору, а да је број незадовољних корисника услуга банака много већи.

– Разлог што нема више притужби је тај што грађани не верују у систем и правну заштиту. Ми смо на том пољу усвојили европске прописе, међутим, у пракси је све направљено да будеш незаштићен и да институције стану против потрошача, на страну даваоца услуга, јер је он крив што није читао ситна слова – каже Савић.

Економиста Љубомир Маџар каже да пословне банке умеју да буду „несташне” и да закину клијента и да је добро да их Народна банка контролише и помало кажњава.

– Банке нису увек у праву, а ако сматрају да јесу, могу правду да истерају на суду, као и клијенти. Када би сви поштовали уговорено, судови не би имали посла. Прекршаји су део пословног живота и у јавном је интересу да их буде што мање, као и да се конкретни преступ казни – каже Маџар.

У овој години, закључно са 30. јуном, НБС је примила 2.069 поднесaка. Од овог броја, 1.294 односе се на притужбе, укључујући и преурањенe притужбe, 192 на предлогe за посредовање и 583 на питања. Притужбе, њих 979, односиле су се на рад друштава за осигурање (58,4 одсто), на рад банака (41,3 одсто), на рад давалаца финансијског лизинга (0,2 одсто) и на рад друштава за управљање добровољним пензијским фондовима (0,1 одсто).

Регистровано је 315 преурањених притужби, што је мање у односу на просечан број преурањених притужби у истом периоду у последњих десет година. Удео преурањених притужби у укупном броју притужби (24,3 одсто) указује да се корисници и даље у великом броју одмах обраћају Народној банци, уместо да се претходно обрате финансијској институцији на чији рад имају приговор. Наиме, према прописаној процедури, неопходно је да се корисник приговором прво обрати институцији на чији рад има примедбу, а ако спорни однос не реши у том поступку, може поднети притужбу НБС. Највећи број преурањених притужби односио се на рад банака – 82 одсто.

Примљене су 404 притужбе на рад банака, што је 4,9 одсто више у односу на исти период претходне године. Највећи број притужби на рад банака односио се на кредите (43,1 одсто), платне рачуне (30,2 одсто) и платне картице (19,6 одсто).

Притужбе на рад банака биле су у вези са захтевима за брисање доцње након измиривања обавеза по кредитима, кредитним картицама и текућим рачунима, као и са корекцијом података о пријављеној доцњи у Кредитном бироу. Клијенти су се жалили и на отварање, вођење и гашење текућег рачуна, превремену отплату кредита, јемство.