Гас угушио двојицу радника у Народној библиотеци
Двојица радника предузећа „Емпекс д. о. о.”, Дарко Шукало (50) и Лазар Благојевић (25), настрадала су око 13 часова у депоу Народне библиотеке у Београду када је процурео гас у просторији где се проверава систем за гашење пожара. У бесвесном стању пронашли су их ватрогасци-спасиоци, а после неуспешне реанимације лекари су могли само да констатују њихову смрт. Радници су били у ванредној контроли система који је, како је „Политици” незванично речено, постављен 1972. године и до данас је већ застарео. Не зна се по чијем су налогу радници отишли у контролу.
Према непотврђеним информацијама, они су ушли у просторију када је, из за сада непознатих разлога, исцурио гас, највероватније угљен-диоксид. У том тренутку врата просторије су се затворила, а ваздух је аутоматски исисан, па се претпоставља да су се угушили. Запослени у библиотеци у Скерлићевој улици на Врачару осетили су непријатан мирис и, када су видели да су врата затворена, обавестили ватрогасце. На место несреће упућено је пет возила и 18 ватрогасаца, наводи се у саопштењу Министарства унутрашњих послова.
– Према првим информацијама, до трагедије је дошло када је исцурио отровни гас из апарата за гашење пожара. Најтрагичније је то што су живот изгубиле две особе које су радиле у фирми овлашћеној за сервисирање противпожарног система и које су биле у обиласку и контроли система. То се догодило у веома скученом простору контролне собе, и управо је то довело да смртне последице, јер гас обично изазива несвестицу, а не смрт – рекао је Владан Вукосављевић, министар културе, који је дошао на место трагедије.
Он није могао да потврди у којој су фирми настрадали радили, али је додао да је реч о предузећу које се дуже од две године бави надзором и контролом противпожарног система и има закључен уговор са Народном библиотеком Србије.
– Посао су очигледно обављале особе које су за то стручне, према информацијама које имамо. Радници су дошли у ванредну контролу, а редовна је последњи пут била 22. априла ове године. Према прописима, редовна контрола обавља се на сваких шест месеци и тада се проверава цео систем – рекао је министар и додао да нема информацију да ли су радници били позвани или их је фирма послала у надзор.
Осим противпожарног система, у Народној библиотеци су, незванично сазнајемо, дуго били застарели и котларница и трафостаница, првобитно уграђени 1967. са роком трајања од две деценије, али су замењени тек 2013. године.
Последња реконструкција здања на Светосавском платоу изведена је 2011. године и тада је, како истичу упућени, одлучено да се среди кориснички сервис, 6.000 квадрата са читаоницама, атријумом и амфитеатром, уместо да се обнове депои и трезори где се похрањују сва национална грађа на папиру, електронски носачи звука и слике настали у Србији и иностранству.
Народна библиотека Србије грађена је од 1966. до 1972. године. Свечано је отворена 6. априла 1973. Здање у Скерлићевој има 24.000 квадрата, од чега 14.000 заузимају депои и трезори на три нивоа испод земље. Библиотеку је пројектовао архитекта Иво Куртовић, а споменик културе је од 1987. године.
Фирма са осам запослених
„Емпекс д. о. о.”, предузеће за противпожарни инжењеринг, пројектовање, спољну и унутрашњу трговину, основан је 2005. у Београду. На сајту те фирме пише да има осам стално запослених радника, а у одељку са референцама може се видети да су им клијенти, између осталих, Народна библиотека Србије, Факултет организационих наука, Касациони суд, „Делта рилестејт”, Дом здравља Панчево, Републички фонд за здравствено осигурање, МУП, ТЦ „Меркатор”...
Весић: Нису били угрожени запослени нити објекат
Породицама настрадалих радника саучешће је изразио заменик градоначелника Београда Горан Весић у име Скупштине града.
На месту трагедије подвукао је да у овој несрећи није било угрожено ни само здање, нити запослени.
– Прексиноћ је гас цурио на Звездари, пре неколико дана у Железнику. Зато апелујем на све који долазе у додир са тим материјама да поведу рачуна и поштују законске и безбедносне процедуре, јер људске животе ништа не може да врати – рекао је Весић.
Подели ову вест










Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.